Čovek je mrtav kada mu poslednji ode sa groba. Kada više nema nikog da se seća. Tada niko više ne dolazi, svi prolaze i tako prolazi slava sveta. Početak zaborava je kapitulacija.
Ne pada mi na pamet da kapituliram. Na nogama sam. Hodam.
Zaborav hrani autizam. Politički autizam je vrh ledenog brega besmisla postojanja.
Politički autizam proizvod je mrtvog društva. Pobeda gluposti. Zarazne gluposti našeg obezglavljenog vremena. Lično je političko. Drugačije nema smisla.
Hodam a kao da stojim.
Život stoji, život ide dalje.
Važno mi je da se sećam Zorana Đinđića. Važno mi je da hodam za Zorana. Važno mi je da ostanem na nogama. Zapitana i zagledana u ljude koji hodaju sa mnom. Čovek je grad. Gledam svoj grad. Peške. Hodam kroz dnevne poraze, izneverene polaze, kroz krivice i nacionalne slomove, zatvorene prolaze. Sećam se, sećamo se i hodamo. Ima još mnogo da se pešači do pokajanja.
Jelena Bogavac