Polemika o natalitetu baš se zgodno poklopila sa sumornim smatranjima iz prekjučerašnje kolumne (Velika Kaluđerica), pa kad je već tako, hajde da ovu guravu sedmicu privedemo kraju u istom tonu. Govorili smo, ako se sećate, o srpskoj geačkoj “eliti” koja – bajagi strašno zabrinuta za dobrobit Srba, “svih i svuda” – udarnički radi na potiskivanju visoke kulture, propagandi banalnosti i sveopštem snižavanju kriterijuma. Ja sam to još pre mnogo godina – pozajmljujući termin od Pola Virlioa – nazvao endookupacijom.

Šta bi mu to bila endookupacija? Isto što i klasična, strana okupacija, samo što u ovom slučaju nacionalni resursi ne dopadaju šaka stranaca, nego otuđenih sunarodnika. Takođe sam ukazivao da bi svaki strani okupator pozavideo svim srpskim državnim ideologijama na uspešnom pretvaranju nacije u bezobličnu masu kojom je – pomoću malo brašna i zejtina – vrlo lako manipulisati.

Otuđene geačke elite srpski narod posmatraju – i to više uopšte i ne kriju – kao privatnu životinjsku farmu, dočim Srbe tretiraju kao deliće “nacionalne supstance”, a Srpkinje kao rasplodna grla. Treba, međutim, reći da srpski narod o kome otuđene geačke elite “brinu” i koji “vole” iznad svega, u stvarnosti ne postoji i da – ako u svetu apstrakcije donekle i postoji – nema nikakve veze sa stvarnim. Živim Srbima i Srpkinjama taj geačkoelitni “narod” je ideologem, ideološki bedž – isti kao onaj Koštuničin ‘Kosovo je Srbija’ ili kao policijska legitimacija – koji nosioce izuzima od bilo kakve odgovornosti za gluposti, brljotine i lopovluke. Sledstveno su Gospa od Nataliteta i Gospina novindžika, sa zapandrčenim narodnim bedževima na reveru, sebi dale pravo da čačkaju po tuđim mindžama i matericama i da upiru prst na tridesetogodišnjakinje nesklone rađanju srpskih sinova i vojnika. Držim da ova najrecentnija Politikina brljotina nije izazvala ni približno onoliko negativnih reakcija koliko zaslužuje zato što u njoj zaista ima primesa geačke varijante fašizma. Znamo da je Hitler onoliko huškao na rađanje dolihokefalnih arijevaca. Odluka o tome kad će ko rađati, hoće li uopšte rađati i u kom uzrastu će rađati mora da bude apsolutno lična stvar i u toj stvari ne pomažu nikakve vađevine i nikakva pozivanja na dobre namere.

Eto, uzgred, i razloga zbog kojeg ponekad branim srpske žutare. Srpske žutare, fakat, jesu dno dna, ali one to ne kriju i – da stvar bude crnja i gora – njihov sadržaj je najrelevantnija moguća prezentacija ovdašnje odvratne stvarnosti. Nevolje počinju u momentu kada se ono što je nekada bilo vrh – mislim na Politiku – pod komandom Ljilje Smajlovićke sunovrati na dno, a nastavi da se predstavlja kao vrh.

Svetislav Basara, Velika Kaludjerica II, Danas, 27. decembar