Eh, dražajši đuturumi, Utisak nedelje posvećen srpskom (pseudo)doktorstvu jednostavno se nije smeo propustiti, ne, međutim, zbog zabrinutosti za naše posrnulo obrazovanje (odavno je i beznadežno ono propalo), nego zato što je tema obećavala obilje cirkuskog materijala i tokom emisije to obećanje u potpunosti održala.

Olja je na samom početku cenjenom publikumu pročitala srceperatelni SMS koji joj je Mićo Megatrend poslao iz puste Londre, a iz čijeg je sadržaja i najveći tupson mogao zaključiti da ga je napisao jedan rasni doktor nauka. Pogotovo je naučno potkovan bio deo u kome Mićo prebacuje Olji da mu se “uneređuje na život”. On, Mićo – Mićo scripsit – jeste obećao da će se pojaviti u Utisku da pred srpskom javnošću položi svoje doktorske račune, ali se eto, presaludimio, pa je odlučio da se u isto vreme pojavi na drugoj televiziji, u – da kažemo – Kontrautisku. Ne znam šta je tamo pričao jer sam bio prikovan za Utisak, ali gosti Utiska su (dok su išli predlozi) zavirili i u Kontrautisak, pa su jednoglasno zaključili da Mićo – u daljem tekstu Ćomi – i tamo baje, kenja, mulja i masti.

Zašto Ćomi, a ne Mićo? Stariji Užičani to dobro znaju, a mlađima i vama pokušaću da objasnim. Vaktile, u starom Užicu, “Ćomi” nije bio samo nadimak, nego oznaka jedne društvene grupe i jednog, da kažemo, mentaliteta. Paradoksalno, množina od Ćomi, nije glasila Ćomiji, nego – Mićovi. Mićovi su, da ne dužim, generalno bili ambiciozni, nakinđureni prigradski svati rešeni da po vaku cenu – ne obazirući se na dobre običaje i utisak koji ostavljaju – uspeju u životu. Nije im to baš nešto naročito išlo od ruke. Sve dok na istorijsku scenu nije stupio Milošević. E, onda im je nastupilo zlatno doba. I doba zlatnih satova.

Pa dobro, jesu li nam stvari posle Utiska nedelje nešto jasnije? Samo donekle, samo donekle. Jeste se, fakat, ustanovilo da je Ćomijeva akademska biografija optočena lažima i prepuna rupa; saznali smo, štaviše, da je Ćomi jedan davnašnji ispit položio u nekom kabinetu predstavljajući se kao slepac; jesu na svetlost Utiska isplivale mnoge Ćomijeve brljotine, ali u konačnom svođenju računa, Ćomi je ostao “dr” i persona grata na ovdašnjim dvorovima i konacima. Sve naše glavešine vole da budu u (mega)trendu, ako razumete šta hoću da kažem. Idem i korak dalje i tražim aboliciju za Ćomija i sve ovdašnje Mićove, a krivicu za akademska nepočinstva svaljujem na pleća srpskih dvorana i glavešina. Sad ću to i da obrazložim. Nije, naime, prvo osnovan Megatrend i nisu diplomci Megatrenda srozali sve kriterijume, nego su kriterijume i sistem vrednosti srozali ovdašnji državnici (svih boja, da ne bude počem zabune), pa se u novonastalim okolnostima Megatrend pojavio kao logično visokoškolsko ishodište vladajućeg kretenizma. Mislite o tome.

Svetislav Basara, Utisak Comija, Danas