Glavni i u stvari jedini stvarni problem budućeg ministra privrede je budući premijer. Aleksandar Vučić. Svi ostali problemi su savladivi. Oni su naravno teški, traže veliki rad, znanje, odličan tim, vreme. Ali savladivi. Glavni problem nije. Jer on traži drugog premijera.
Od budućeg ministra privrede budući premijer će tražiti ne samo potpisivanje štetnih ugovora, svih Beograda na vodi, Etihada i inih tajnih arapskih dilova, već i njihovo predlaganje.
Od budućeg ministra privrede budući premijer će tražiti subvencije za sve njegove odlične strane investitore, investitore novog gradonačelniha Beograda, njihove braće, i sve dilove koji dolaze uz te investitore. Od poklanjanja zemljišta, oslobađanja od poreza, do hiljada evra po radnom mestu. I sve to treba da plaća domaća privreda koja umire pod nerazumnim poreskim teretom.
Od budućeg ministra privrede budući premijer će tražiti tajne nameštene privatizacije ala Vršački vinogradi i Prva petoletka. Jer tu je prostor za ugradnju.
Od budućeg ministra privrede budući premijer će tražiti da ne traži popis i procenu fer tržišne vrednosti imovine javnih i društvenih preduzeća. Recimo Jata. Baš kao što ni BoTa nije tražio popis i procenu vrednosti imovine NIS-a. Ili Zastave pre odličnog dila sa Fiatom.
Od budućeg ministra privrede budući premijer će tražiti da se ne meša u rad javnih preduzeća, da se ne meša u rad RTB Bora, i da ne dira premijerove kadrove. Recimo njeogovog kuma na čelu EMS-a, direktora Železnica, direktora RTB Bora, rukovodstvo Simpa.
Od budućeg ministra privrede budući permijer će tražiti da potpiše dil sa Simpom koji je već dogovoren i samo njega čeka za potpis. Ugovor koji je štetan za poreske obveznike Srbije.
Od budućeg ministra privrede budući premijer će tražiti da se nastavi arčenje novca iz Fonda za razvoj i Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza i da ne inisistira na konotroli njihovog poslovanja. Da ne dira i ne kontroliše ni mnogobrojne netransparentne programe subvencionisanja domaće privrede. Recimo program subvencionisanja šinskih vozila.
Od budućeg ministra privrede budući premijer će tražiti aktivnu promociju njegovih genijalnih ekonomskih ideja podsticanja privatnog sektora programom platiš 3 dobiješ 10 neradnika iz javnog sektora.
Od budućeg ministra privrede budući premijer će tražiti da kaže da Mercedes nije samo prodao šasiju Ikarbusu, već da je u stvari investirao u Ikarbus.
Od budućeg ministra pirvrede budući premijer će tražiti da ne čačka mnogo, da prihvati, žmuri i prećuti.
Od budućeg ministra privrede budući premijer će tražiti sve ono što je tražio prethodni PPV od prethodnog ministra pirvrede. Sve ono što nije mogao da dobije zbog autističnosti i autoritarnosti prethodnog ministra privrede i njegove nespremnosti da bude timski igrač. Sve ono što piše u tekstu ostavke prethodnog ministra privrede.
Ne znam da li je budući ministar privrede svestan svega ovoga ili ne. Nešto mi govori da nije. Takođe ne znam da li je budući ministar privrede svestan da može da kaže ne. Budući premijer je u blagom problemu ukoliko budući ministar privrede shvati da je institucija sistema, da može da radi po sopstvenom znanju i savesti i da može budućem premijeru da kaže ne. Posebno nakon problema koji je budući premijer imao sa prethodnim ministrom privrede. Budućem premijeru bi bilo jako teško ako bi mu se ponovila ista stvar kao sa prethodnim ministrom privrede. Za ovo je potrebno izdržati pritisak, kabinetsko tabloidno blato, kabinetske sindikate i ostati principijelan.
Budući ministar privrede bi morao da ponovo uspostavi princip transparentnosti. Da svakog meseca do 10.tog u mesecu objavi trošenje budžetskih sredstava za prethodni mesec uključujući i spisak pravnih i fizičkih lica i iznose koje su primili iz budžeta. Transparentnost je vrli kadar buduće premijera ukinio kada je protivustavnom i protivzakonitom odlukom 28.januara preuzeo ovlašćenja od prethodnog odnosno još uvek sadašnjeg ministra privrede.
Ukoliko ne shvati sve ovo, budući ministar privrede će se pretvoriti u otirač. Baš kao i sadašnji budući ministar finansija. Baš kao i svi ostali sadašnji budući članovi vlade.
Sasa Radulovic, blog b92, 25. april