Ovo kako Amfilohije oslikava crkve nije neko crnogorsko pitanje već i naše srpsko, jer Crna Gora ne može bez Srbije i Srblja bez Crne Gore, a obe nezavisne države ne mogu bez crkve kao političkog faktora. Na Amfilohijevim freskama su ktitori-darodavci i to je u redu, to je slikarski kanon, ali darodavac je i država Crna Gora sa milionima za hram u Podgorici. I sada, na freskama su u raju oni koji su dali para, a oni što su manje dali su u paklu. U paklu je predsednik Narodne skupštine Crne Gore uz Marksa i Engelsa, sa Titom i ateistima-komunistima. Nije toga bilo u crkvama ni pod Titom da ga slikaju u paklu, nigde u svetu. Ne, SPC je bila slobodna i to je bilo zagarantovano Ustavom i zakonima. Sada dolazi na red najteže pitanje za našu struku i za nas lično. Je li to u redu – pitaju nas iz Frankfurta i negde iz Londona – da ateisti budu u paklu jer su bili komunisti i bezbožnici – ne, nije u redu jer svi komunisti nisu bili ateisti. Bili smo dečaci i nismo se rastajali od romana Ignacija Silonea koji je bio član Kominterne i sedeo s Lenjinom, a istovremeno je bio i ostao hrišćanin vernik i još član Direkcije Komunističke partije Italije i sedeo s P. Toljatijem i borio se. Borio se protiv Musolinija s puškom u ruci – nema se kome to ovde objašnjavati. Ovo što Amfilohije radi, to je povratak sistema indulgencija koji se sastojao u tome da koliko platiš toliko ćeš biti u raju i gresi su ti oprošteni. Ovo što Amfilohije radi je biznis s indulgencijama – na kasicama koje su nosili popovi u ono vreme pisalo je na latinskom i nemačkom: „Kada ovaj novčić zazveči u kasici, tvoji će gresi biti oprošteni“. Godine 1487. objavljen je cenovnik za oprost grehova s podužim naslovom koji ćemo navesti u celini, jer se radi o istorijskom dokumentu: Praxis et taxe officianae poenitentiae papalis. Pravi pravcati cenovnik. To su indulgencije ili oproštajnice, kako u našem jeziku se to kaže.

Mirko Djordjevic, 8. feb