Pravni savetnik predsednika Republike, Oliver Antić je, nekoliko dana posle nove sahrane Pavla Karađorđevića na Oplencu, rekao da bi za Kraljevinu Jugoslaviju bilo „pametnije“ da je ostala u Trojnom paktu sa Hitlerom, koji je potpisao namesnik Pavle Karađorđević, jer po mišljenju ovog novog revizioniste istorije: „sačuvali bismo nekoliko miliona Srba, NDH ne bi postojala, a integritet naše zemlje ostao bi očuvan. Kasnije bi bila uspostavljena parlamentarna monarhija, a danas bismo bili negde na nivou Španije, Belgije ili Švedske. Da smo kroz rat prošli kao što su prošli Rumuni, Mađari ili Bugari, ne bi bilo zuluma na Kosovu, stradanja od ustaške kame“. Dodao je i da bi tada Srbija imala izlaz na Egejsko more, jer bi tada imala i Makedoniju, pored ostalih teritorija.

.

Oliver Antić je navodno pravni savetnik predsednika republike. Ne znam koliko se obrazovao u istorijskim naukama od vremena kada je kao „dobar student i još bolji komunista“ sudelovao u progonu nekoliko tadašnjih profesora Pravnog fakulteta početkom sedamdesetih godina XX veka, zbog njihovog velikosrpskog nacionalizma. Ali znam – tako je bar javno rečeno – da ga je predsednik Nikolić postavio da ga savetuje o pravu, a ne o istoriji (računajući tu i njenu reviziju).

.

Kao pravnik, međutim, Antić bi morao znati ponešto o posledicama revizije istorije i poricanja holokausta i drugih ratnih zločina u Evropi. Podsetiću ga. Danas specifične inkriminacije radnje poricanja holokausta i drugih nacističkih ratnih zločina postoje, na primer, u Austriji, Belgiji, Francuskoj, Izraelu, Nemačkoj, Španiji i Švajcarskoj, dok u Češkoj, Slovačkoj i Rumuniji, u okviru opšteg dela izazivanja mržnje postoji, kao indikativno određena, i inkriminacija osporavanja holokausta, odnosno genocida i drugih ratnih zločina. Inkriminacije su različite: u većini država predmet krivičnog dela je upravo osporavanje holokausta koji je izvršio nacistički režim pre i u roku Drugog svetskog rata. U jednom broju država, predmet inkriminacije su i „drugi ratni zločini“. Francuska je u ovom pogledu specifična: zabranjeno je osporavanje genocida i drugih ratnih zločina koji su utvrđeni pravnosnažnim sudskim presudama ili za koja su okrivljeni oglašeni odgovornim, ako je presude doneo francuski ili međunarodni sud. Radnje krivičnog dela su različitio opisane. Najčešće je u upotrebi formulacija po kojoj se delo sastoji u poricanju ili značajnom omalovažavanju holokausta i drugih ratnih zločina, koje je izvršeno u javnosti. Kazne su novčane ili zatvorske. Najniža zaprećena zatvorska kazna u ovim državama je mesec dana, a najviša dvadeset godina.

.

Ili, ako baš neće da se bavi uporednim pravom, revizionističkog savetnika treba podsetiti na čl. 1. Ustava Republike Srbije:

.

Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.

.

Iako na poslednjem mestu u ovoj odredbi, Ustav utvrđuje da je Republika Srbija zasnovana na pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Nacizam, na sreću više nije ni evropski princip ni evropska vrednost. Nego baš naprotiv. Antifašizam i antinacizam bitne su vrednosti na kojima je zasnovana današnja Evropa, kojoj navodno i ova vlast teži.

.

Vesna Rakic Vodinelic, Neman je na vratima (Andricevog venca), Pescanik.net