S vremena na vreme obećava se, a uvek, kako se to kaže, sa nadležnog mesta, legalizacija bespravno podignutih kuća. Što obično ne izaziva veću pažnju i reakcije javnosti osim, sasvim sigurno, onih koji u tim kućama žive.
Zašto je tih kuća tako mnogo, pitanje je kojim se ovde nećemo baviti. Ali činjenica jeste da ih puno ima. Tako se čini, makar na prvi pogled, sasvim logičnim da ovo, za Srbiju inače prilično uobičajeno pravno/bespravno stanje treba rešiti.
No, makar, na drugi pogled, legalizacija pod krajnje povoljnim uslovima sadrži i jednu neugodnu poruku. Postoje, ipak, oni koji su svoje kuće dizali po zakonu, znači maltretirali se sa poslovično sporom administracijom, poštovali i najgluplje zakonske propise, platili sve što su morali, i tu se prilično razlikuju od drugih koji su, videvši zgodno mesto, odlučili da tu posade kuću. Poruka prvima jeste sasvim jednostavna: vi ste budale i u ovoj zemlji budala je onaj koji poštuje zakone.
Pametni se snalaze. Ako je ovaj nauk društveno pravilo, tako će se ponašati ogromna većina i to ne samo onih koji bi da dignu kuću. Šta su, onda, grešili prokaženi tajkuni? Razlika je, u najboljem slučaju, u vrednosti i spretnosti, nikako u principu.
Svaka demokratija ima elemente populizma i to je uvek bio argument protivnika demokratije. U demokratiji u kojoj je veliki broj siromašnih, političari će im se, ovako ili onako, udvarati, ne obavezno zbog socijalne odgovornosti, već iz proste računice: bez njih se ne dobijaju izbori.
Ali treba imati jedno na umu: u zemlji gde pravila poštuju budale, a pametni se snalaze, uvek će biti puno sirotinje.
Radoslav Petkovic, Srpska bolest populizma, Blic, 30. septembar