– Kako može da postoji mudrost bez milosti?

Više filozofa je verovalo da Bog nije milostiv… Spinoza nije verovao da je Bog milostiv. Rekao je Bog dela prema svojim zakonima. Mislim da je Šestov rekao da postoji neki bog ali da nije dobar. Možda je Bog i milostiv ali, pošto ne mogu to da vidim, nikad ga ne bih nazvao milostivim. Nazvao bih ga Bogom mudrosti, moći. Mislim da je Maltus izrazio ideje koje su sama suština stvarnosti. Ništa što je rečeno posle Maltusa ne može da poništi ono što je on rekao. Ne moram da navodim Maltusa, i sam vidim iste stvari – da glad i bolest, smrt i borba, održavaju svet u ravnoteži. Kada bi u životu ostali svi slonovi koji su stvoreni, i svi lavovi i sve vaške, svemir bi bio pun vašaka, slonova i lavova. Smrt i patnja su deo stvaranja, a s obzirom da ne volim patnju i ne volim da gledam kako se ljudi i životinje bore protiv nečega što je neizbežno, ne mogu da Boga nazovem milostivim, i u sebi osećam veliki protest protiv stvaranja. Iako odgovor možda postoji, nikada se neće pronaći na ovoj zamlji, a s obzirom da ja još uvek jesam na ovoj zemlji, osećam neku vrstu protesta. Mislim da sam vam rekao da, ako bih ikada pokušao da stvorim neku religiju, recimo za sebe, nazvao bih je religijom protesta.

Vidim isto tako da je i čovek nemilosrdan, iako i sam pati i umire, i plaši se raka i srčanog udara i svih drugih stvaril. Onog trena kada dobije malo moći nesreće druih ljudi više mu ništa ne znače. S obzirom da ne vidim milost Božju a vidim čovekovu okrutnost, daleko sam od toga da budem optimista. Jednom sam, za sebe, zapisao neku vrstu rezimea onoga što vidim u svetu. Pisao sam na jidišu i mogu da vam dam samo kratak pregled. Započinje otprilike ovako – i vuk i ovca umiru u bedi ali izgleda da niko ne brine o tome što im se događa. Sam Bog, Gospod, stvorio je svet tako da je u njemu načelo nasilja i ubistva naviše. Sve što mogu da učinim u takvom svetu jeste ne da živim, već da krijumčarim sebe kroz život, da se provlačim kroz ovu džunglu i krijem se, s mojim parčetom hleba, da me zveri i ubice ne bi uhvatile.

– Da li može da postoji bog koji nije milostiv i koji ne brine za čoveka?

Verujem da ta sila nije slepa čak i ako ne verujete u Boga, ipak verujete da postoji priroda. I vuk i ovca postoje, i elektroni i magnetni talasi i sve ostalo. Nije važno da li kažem Priroda ili Bog, verujem da Priroda vidi. priroda koja vidi i misli jeste Bog.

– Ali ako Priroda vidi stvari bez milosti, bez sažaljenja prema čoveku, zašto se vi kao čovek ne pobunite protiv toga, zašto podržavate Boga?

Ne podržavam ga… upravo suprotno. Kažem da protestujem protiv toga. Moj odnos s Bogom je odnos protesta. Ne mogu da se bunim, jer za pobunu je potrebna neka moć, ali za protestovanje vam ne treba nikakva moć. Spinoza je rekao da moramo da se pomirimo s Prirodom, da volimo Boga ili supstanciju intelektualno, ja to ne govorim. Ja kažem da je Bog velik, da je pun mudrosti.

– Kakve mudrosti ako izaziva svu tu patnju?

Da biste stvorili cvet, morate da posedujete mudrost. Bez obzira što će dva sata kasnije neki vo pojesti taj cvet, ipak moramo da se divimo mudrosti u njegovom stvaranju.

– U Mocartu i Betovenu postoji mudrost koja je možda lepša od cveta?

O, ne, nikako… svi profesori na svetu i svi hemičari i svi fizičari ne bi mogli da stvore cvet.

– Ali Božja muzika nije toliko lepa kao čovekova. Muzika Baha, Mocarta i Betovena lepša je od vetra i mora.

Pre svega, Bog je stvorio Baha i Betovena. Oni su takođe deo onoga što je Bog stvorio. Stoga je za panteistu sve Bog. Za mene, Bog i Priroda su jedno isto, izuzev što verujem da je priroda svesna, da zna šta radi i kada bismo to bolje znali, mogli bismo da kažemo da radi pravu stvar, ali pošto to ne znamo i patimo, mi protestujemo. protestom koji ja izražavam ne tvrdi se da je Bog rđav. Ja samo kažem da je on rđav onoliko koliko ja mogu da vidim. Jer da bih znao šta Bog jeste, morao bih da znam sve zvezde i planete, celokupan svemir. Ne možete da napišete prikaz knjige koja ima bilion stranica ako ste pročitali samo jednu stranu. Mogu da kažem jednu stvar – ovoj stranici se divim ali me se ne dopada, s moje tačke gledišta. To što sam vegeterijanac povezano je s tim protestom. čovek koji jede meso ili lovac, slaže se sa okrutnostima prirode, i svakim parčetom mesa ili ribe podržava stav da je u pravu onaj ko ima moć. Vegeterijanstvo je moja religija, moj protest.

– Dakle, svemir je za vas kao beskrajna knjiga.

Beskrajna knjiga od koje sam pročitao samo nekoliko redova. Ti redovi mi izgledaju divni ali okrutni. Najbolje što možemo da učinimo jeste da ćutimo, mada ima trenutaka kada moramo da uzviknemo – zašto mučiš nemoćne? Zašto gradiš svoju slavu na našoj bedi? Ponekad pomislim da je Svemogući umoran od svih pohvala i laskanja kojima ga obasipamo.

– Povremeno vas optužuju da ste mizantrop. Kakva je to mizantropija?

Sastoji se u tome da se ništa ne traži od drugih ljudi, čak ni od prijatelja – novac, počasti, priznanje. U ovoj epohi u kojoj svako moli – ne samo siromašni već i moćni – glasajte za mene, kupujte moje proizvode, podržavajte moju organizaciju, volite me, hvalite me, oprostite zbog mojih zločina – suzdržavanje od tog prosjačenja predstavlja visok ideal. prosjak u torbi često nosi nož. Ja ne pružam ruku ni za kakvu uslugu. Ljubav ne tražim ukoliko sama ne naiđe.

Razgovori sa Isakom Singerom