Olja Bećković – Kakva je to Savanova žena?

.

Biljana Srbljanović – To su sve one nove mlade žene koje shvataju da bez velikog novca ovde nema ništa. Nema im budućnosti. One sebi kažu: imam mladost i to telo koje kratko traje, ulažem u to da fizički spremna i uniformisana idem u Savanovu da nađem bogatog muža, oca moje buduće dece koja će biti moj penzioni fond. Te mlade žene imaju jedan cilj – da se dobro udaju i da mogu da prestanu da rade. Onda one postaju konzumenti tog novog bogataškog servisa, dadilje, privatne školice, fensi parkići za decu, to je čitava jedna nova grana uslužne delatnosti koja ima posebnu ponudu za Savanova ženu (Savanova je naravno samo simbol). One se povlače sa tržišta rada, pristaju da budu izdržavane, pristaju da budu servis za naslednike svojih manje ili više imućnih muževa, preziru feministkinje i stvaraju jedan talas povratka u odnosu na onu emancipaciju u kojoj smo se ti i ja rodile i smatrale da su te bitke dobijene, ali i vaspitavaju i podižu decu koja već počinju da se klasno raslojavaju. Ta deca onda rastu odvojena od obične i takav život je pred njima. Sa druge strane imaš Savamala boemke koje nemaju ništa, pa ni gaće cele na guzici i koje znaju da će njihova situacija u životu uvek biti takva da nikada neće biti plaćene za svoju umetnost, da će konobarisati i slikati za jednako malo novca i to će biti tako čitav život, u borbi za golo preživljavanje.
.

NIN, intervju nedelje