Palanački duh mrzi sve što štrči iznad njegovog bednog proseka, a naročito mrzi ako je onaj koji štrči u svakom pogledu bolji od tog proseka. Kažem “bolji” jer Ima i takvih koji – u pogledu zlobe – uzaštrče iz proseka i postanu obožavani i uvažavani… kriminalci, političari. Kako vam drago , što reko Šekspir.

Teške bolesti i nesreće koje pogađaju takozvane slavne ličnosti palanački zloduh vidi kao pravednu kaznu za štrčanje i remećenje čaršijskog reda lepotom i dobrotom, a da bi zloduh do kraja ostao zloduh, perverzno uživanje u kazni nad boljima od sebe prikriva obrazinom saučešća i zabrinutosti. Dokonao sam još nešto. Društvo u kome se takve stvari događaju, ne kao eksces, nego kao pravilo, ne može nikuda maknuti iz čemera u koji je potonulo i tu su džaba sva samozavaravanja da će jednog dana “otići” u EU ili Rusiju, takvo društvo može samo dalje tonuti, sve do dana kada će – po Rogonjinom nalogu – doći Veliki Kelner i povikati – fajront.

Basara, Danas