Izjava predsednika Nikolića koju je izrekao prilikom postavljanja kamena temeljca Centra izvrsnosti Univerziteta u Kragujevcu izazvala je brojne kritike u javnosti zbog diskriminacije građana Srbije. Želeći da se opravda, Predsednik se još jednom obratio javnosti, no ni iz drugog pokušaja nije shvatio u čemu je pogrešio. Poenta te greške nije u diskriminaciji drugih nacionalnih zajednica u odnosu na srpsku (mada je toga bilo), nego u njegovom shvatanju nacije kao genetskog materijala u koji su upisane karakteristike jednog naroda, njegova prošlost i njegova budućnost. Posledice takvog shvatanja nacije već su viđene u ratovima za ujedinjenje “srpskog genetskog materijala”, ali je ova teorija očigledno i danas aktuelna u vladajućim krugovima.

Do spoznaje šta predsednik Nikolić podrazumeva pod pojmom nacije – uopšte nije trebalo da dođe. Do nje je došlo jednim neobičnim putem. On naime nije znao šta su matične ćelije i da one ne služe za veštačku oplodnju. Čitava njegova govorancija koja je izazvala brojne komentare nema nikakve veze sa naučno-istraživačkom institucijom čiji je kamen temeljac postavio. U njoj se neće čuvati “genetski materijal” srpske nacije koji služi produžavanju i opstanku nacionalne vrste; reč je o instituciji koja će se baviti skupljanjem, čuvanjem i proučavanjem matičnih ćelija uzetih iz krvi pupčane vrpce novorođenčeta. Njen je cilj da se taj “gradivni materijal” pojedinačnog čoveka upotrebi za njegovo lečenje u slučaju težih oboljenja.

Nakon buke u javnosti i optužbe da je prekršio Ustav, Predsednik Nikolić se oglasio, ali je sve ostalo isto. I dalje je koristio matične ćelije za veštačku oplodnju. Niko od njegovih službenika, prijatelja ili rodbine nije mu ukazao na grešku, pa je Predsednik dodao gas, pitajući se “kakva je to jeres i povreda Ustava Srbije ako neko želi da čuva svoju naciju?” O svojoj naciji je brinuo i prilikom polaganja kapsule buduće naučne institucije za matične ćelije. Tada je podsetio da se on još pre sedam godina zalagao za ovakvo zdanje koje bi bilo temelj moderne Srbije. A modernu Srbiju ćemo ostvariti tako što “drugima i razvijenijima više ne prepuštamo da određuju našu budućnost”. Njihov uticaj (koji je očito sprečavao modernizaciju Srbije) biće anuliran izgradnjom ove ustanove u “kojoj će se čuvati najvažnije karakteristike našeg naroda. U Srbiji je sve više parova bez dece, oni traže pomoć u inostranstvu, a naša deca treba da nose srpski genetski materijal, srpski kod, srpsku prošlost i budućnost”. Po svemu sudeći, moderna Srbija će nastati tek kada se srpski genetski materijal oslobodi stranih gena, tj. kada nastanu čisti Srbi povezani jedinstvenim srpskim kodom. Što podrazumeva i ujedinjenje u modernu veliku Srbiju, ali danas to više nije oportuno pominjati.

Reagujući na kritike o genetskoj naciji, Nikolić se branio rekavši da je srpska nacija u krizi i da on samo želi da Srbija stvori uslove svojim građanima, među njima i Srbima, da produže svoju vrstu. Ne moraju samo Srbi da čuvaju svoj genetski materijal, nego će svako da produžava svoju vrstu kako želi. Pravilo važi za sve jednako: “recimo Mađari u banci matičnih ćelija u Srbiji ne bi morali da uzimaju genetski materijal od Srba, već svako može da bira da li će da uzima genetski materijal od Mađara, Hrvata…” Zanimljivo je da nije pomenuo albanski (dvomilionski) genetski materijal kao mogućnost izbora za produžavanje vrste. Ali, eto nije, jer je Kosovo po drugoj teoriji srpsko.

I na kraju da pogledamo šta će biti rezultat ovolike modernizacije? “Da naši čukununučići genetski liče na nas, da, ako bi ustao neko od njihovih predaka, da ga prepozna kao svog. Inače, svašta može da se desi i na to upozoravaju stručnjaci… samo ćute da ne bi bili napadnuti”.

Juče je taj isti Nikolić položio venac i držao slovo na Starom sajmištu povodom sećanja na Holokaust. Sutra će možda biti rehabilitovan Milan Nedić koji je sačuvao “srpsku supstancu” i predao Jevreje okupatorima. Dobili smo ulicu Srđana Aleksića koji je spasao druga Muslimana i poginuo. Red jednog, red drugog – i dobije se bućkuriš čorba.

Vesna Pešić, Bućkuriš čorba, Peščanik, 28. jan