Glavni deo njegovog života protekao je u komunizmu (titoizmu) koji mi je, iz ove perspektive, izgledao skoro kao rajsko doba. Na drugoj strani, kako sam i sam zakačio dobar deo tog perioda, dobro se sećam kako mi se život tada činio neizdrživim, neslobodnim.

Jedini zaključak koji sam iz ovih pomešanih osećanja mogao izvući je da i od goreg postoji gore. Kako je, u stvari, uvek gore. Ne samo zato što smo stariji, nego i objektivno, da je, što se klupko više odmotava, sve lošije i lošije. Sve to, opet, ne bi imalo nikakvog značaja da, sledeći tu logiku, ovo sadašnje vreme nije dobijalo šansu da jednoga dana postane bolje od nekog užasnog, budućeg doba. Pokušavam ali nešto tako ne mogu da zamislim. Šta bi još moglo da se desi pa da nam bude gore? Za čime bismo to iz ovog vremena mogli žaliti? Gde su granice Pada?

Goran Marković, 21. februar 2000. godine