Opštepoznato je da je naša država u većini svojih alotropskih modifikacija ravna Pengovim mudima, ali kako vreme promiče, sve sam uvereniji da ni državljani ništa nisu bolji. Šta me navodi na takvu pomisao koja lako može dovesti do novih srpskih podela? Sve po redu. Sećate li se skorašnje afere “Komunalna policija protiv švercerke”?
V čjom tu bilo djelo. Neka dama se vozila busom bez karte, ridže je safatale, u sve se to umešali komunalni policaji, policaji pritom upotrebili prekomernu silu – za šta će verovatno snositi odgovornost – ali šta je ispalo od švercerke? Heroina anti-Bus plus pokreta! Ženski Leh Valensa. Simbol otpora! I pročaja.
Nije dobro na duge staze napadati državu kada je u pravu, to valjda ne bi trebalo dokazivati, ali ovde se nekako ustalilo mišljenje da država nikada nije u pravu (što je čak i našoj državi nemoguće) i da je baš šik i slobodarski opljunuti državu u svakoj situaciji i svakom prilikom kada neko siroče zašilji Crven Ban. Prevoz se, načelno, mora plaćati, tu su GSB i njegov visoki pokrovitelj, država, apsolutno u pravu. Hajde da ne budem fundamentalista, ponekad se nema para, ne može se platiti uvek, a voziti se mora; i sam sam se u mladosti ovde-onde švercovao i da vam kažem – u nekoliko navrata sam i safatan, ali mi ni u snu nije padalo da se kurobecam pred ridžovanima, a još mi je manje padalo na pamet da se predstavljam kao borac za građanska prava. Zna se procedura. Daš ličnu kartu, posle nekog vremena ti stigne uplatnica, uplatiš sumu i uskoro sve prekriju ruzmarin, snegovi i šaš.
Svetislav Basara, Danas