Vraćam se zato Japancima, za koje držim da su u nacionalističkom pogledu, u onom prosvećenom smislu kojim se, na kraju krajeva, i bavi ovaj serijal tekstova, superiorna pojava. Evo i primera. Sedim u kolima i posmatram Tokio kroz prozor. Vozimo se periferijskim delom, široke su ulice, malo je šetača. «Pogledajte onog čoveka!» kaže mi moj saputnik, tadašnji ambasador u Japanu Ivan Mrkić. Čovek na koga mi je njegova ekselencija skrenula pažnju, službeničkog je tipa, znači u odelu s kravatom, hoda ravnomernim korakom praznim trotoarom pušeći cigaretu. I onda vidim: on u svojoj ruci drži malu pikslu u koju, s vremena na vreme, trese pepeo cigarete. Zapanjen sam. Pitam ambasadora da li je to normalna stvar u Japanu. «O da!», kaže on, «Savim! Kad završi s cigaretom pepeljaru će zaklopiti i staviti je uredno u džep sakoa.»

Nebojsa Krstic, blog B92