KONTROLA MEDIJA: Opozicija nema prostora da tematizira neka “dostignuća” Orbanove vlade. Naime, jedan od prvih koraka Fidesa posle dvotrećinske pobede na izborima 2010. godine bilo je uvođenje skoro potpune kontrola nad medijima. Što se tiče javnih medija, ovaj proces je davno završen i ponovo je podržavljena Mađarska televizija, Mađarski radio, Duna televizija i agencija MTI funkcionišu kao propagandna mašinerija vlade. Verovatno je za Ginisovu knjigu rekorda da je, na primer, u samo jednom dnevniku državne televizije 22 puta ponovljena rečenica jednog od vođa opozicije, koji je rekao da će posle izbora biti teže.

Da ne govorimo o slučaju mladog reportera koji je falsifikovao izveštaj sa konferencije za novinare evropskog poslanika Danijela Konbendita, koji je oštro kritikovao Orbana u Briselu zbog mađarskog zakona o medijima – kada je otkriveno da je prilog friziran u korist Orbana, mladi reporter je “za kaznu” postao glavni urednik; ili o slučaju kada je delimično zamućena slika da se na televiziji ne bi videlo lice čoveka koji nije po volji vlasti; ili kada se reporter državne televizije, izveštavajući sa mitinga opozicije, uključio u program iz susedne, prazne ulice…

Situacija medijske scene Orbanove Mađarske je poražavajuća. Postoji samo jedan nezavisan radio (Klubradio), koji je naravno pred bankrotom, jer ne dobija reklame od državnih preduzeća, a privatne firme se mahom plaše da se preko njega oglašavaju da ne bi pale u nemilost vlasti. Jedina televizija koja je kritički nastrojena prema vlasti je ATV. Od dve najgledanije komercijalne televizije, RTV Klub, TV2, ovu potonju su kupili ljudi bliski sadašnjoj vlasti. Najslušaniji komercijalni radio (NEO FM) je bankrotirao. Od tada sve komercijalne radio-stanice (sem Klubradija) emituju ne samo pojedine vesti državne agencije MTI, već unapred pripremljene blokove sa obaveznim redosledom vesti. U provincijskim gradovima osnivači medija su lokalne vlasti (znači u ogromnoj većini Fides). Sloboda štampe se praktikuje na taj način da su urednici obavezni da tekstove podnesu na odobrenje lokalnoj samoupravi.

PROPISIVANJE REČNIKA: Orbanova vlast počiva na komunikacijskim trikovima. Sama stranka je totalno centralizovana, jedan čovek odlučuje o svemu i nema iznošenja individualnih stavova. Sistem funkcioniše otprilike ovako: kada se nešto dogodi ili se inicira neki događaj u akciju odmah stupa “komunikacijski um” (onaj stručnjak za mržnju i čovek sa džipovima). Usvaja se strategija i precizno određuje rečnik, kojim se ima opisati situacija i obavezno okriviti opozicija. Posle toga svaki učesnik Fidesove komunikacije sa javnošću koristi iste te reči. Nema lutanja.

Na početku Fidesove vlasti u prvom planu je bila “oslobodilačka borba” protiv Evropske unije. Do toga je došlo kada je nakon pobede na prethodnim izborima Orban otputovao u Brisel i tražio da mu odobre veći budžetski deficit. Komisija ga je glatko odbila, on se veoma naljutio i započeo svoje napade na Uniju koji ni dan danas ne jenjavaju. Tako je prošao i Međunarodni monetarni fond od koga je prvo tražio zajam, a onda se predomislio, proterao ga iz zemlje i na tržištu novca uzeo kredite sa daleko nepovoljnijim kamatnim stopama. Borba za slobodu ne pita za cenu.

ISTOČNA POLITIKA: Onda je počela strategija otvaranja prema Istoku, pošto mađarski premijer nije više bio dobrodošao na Zapadu (američka vlada već više od deset godina neće ni da čuje za njega). Prvi potez je bio zaista spektakularan: vlada Mađarske je pustila iz zatvora jednog Azerbejdžanca, vojno lice, koji je ranije osuđen na dugogodišnju zatvorsku kaznu jer je ubio svog kolegu oficira Jermenca, i to sekirom, dok je žrtva spavala. On je, nimalo neočekivano, u Azerbejdžanu odmah pomilovan, unapređen i proglašen herojem. Daleka istočna zemlja je prebogata naftom i gasom koji, doduše, još ne stižu u Mađarsku.

Potom se Budimpešta proglasila glavnim uporištem Kine u Evropskoj uniji, ali spektakularnih rezultata ni ovde nije bilo.

Kruna “istočne politike” je navrat- -nanos potpisan sporazum između ruskog predsednika Vladimira Putina i premijera Viktora Orbana (februar ove godine) o ruskom zajmu od deset milijardi evra. Tim sredstvima treba da se finansira dogradnja (u stvari izgradnja novih reaktora) nuklearke u Pakšu, gradiću na obali Dunava južno od glavnog grada. O ovim planovima vlade javnost ništa nije znala. Potez je izazvao ogorčene reakcije, jer niko nije očekivao da će čovek koji je pre 25 godina (16. juni 1989) pozvao sovjetske trupe da napuste zemlju (one su to odlučile i ranije, ali je to druga priča), sudbinu države ponovo da vezuje za Moskvu. Orbanov korak postao je još kontroverzniji u svetlu događaje u Ukrajini i na Krimu. Teška srca Orban se složio sa politikom EU prema Rusiji. Ali nuklearni sporazum ostaje na snazi.

toji samo jedan nezavisan radio (Klubradio), koji je naravno pred bankrotom, jer ne dobija reklame od državnih preduzeća, a privatne firme se mahom plaše da se preko njega oglašavaju da ne bi pale u nemilost vlasti. Jedina televizija koja je kritički nastrojena prema vlasti je ATV. Od dve najgledanije komercijalne televizije, RTV Klub, TV2, ovu potonju su kupili ljudi bliski sadašnjoj vlasti. Najslušaniji komercijalni radio (NEO FM) je bankrotirao. Od tada sve komercijalne radio-stanice (sem Klubradija) emituju ne samo pojedine vesti državne agencije MTI, već unapred pripremljene blokove sa obaveznim redosledom vesti. U provincijskim gradovima osnivači medija su lokalne vlasti (znači u ogromnoj većini Fides). Sloboda štampe se praktikuje na taj način da su urednici obavezni da tekstove podnesu na odobrenje lokalnoj samoupravi.

PROPISIVANJE REČNIKA: Orbanova vlast počiva na komunikacijskim trikovima. Sama stranka je totalno centralizovana, jedan čovek odlučuje o svemu i nema iznošenja individualnih stavova. Sistem funkcioniše otprilike ovako: kada se nešto dogodi ili se inicira neki događaj u akciju odmah stupa “komunikacijski um” (onaj stručnjak za mržnju i čovek sa džipovima). Usvaja se strategija i precizno određuje rečnik, kojim se ima opisati situacija i obavezno okriviti opozicija. Posle toga svaki učesnik Fidesove komunikacije sa javnošću koristi iste te reči. Nema lutanja.

Na početku Fidesove vlasti u prvom planu je bila “oslobodilačka borba” protiv Evropske unije. Do toga je došlo kada je nakon pobede na prethodnim izborima Orban otputovao u Brisel i tražio da mu odobre veći budžetski deficit. Komisija ga je glatko odbila, on se veoma naljutio i započeo svoje napade na Uniju koji ni dan danas ne jenjavaju. Tako je prošao i Međunarodni monetarni fond od koga je prvo tražio zajam, a onda se predomislio, proterao ga iz zemlje i na tržištu novca uzeo kredite sa daleko nepovoljnijim kamatnim stopama. Borba za slobodu ne pita za cenu.

Orbanova pravila, Gabor Bodis, Vreme