Beograd, nedelja, 16. februar 2014. Sunčan dan. Pravo pravcato proleće. Nebo je plavo i bez oblačka. Topčiderski park je pun ljudi, žena i male dece. Svi fotografišu vremešni platan. Kafana je takođe puna gostiju. Vrata muzeja Miloševog Konaka su širom otvorena. Muzej je lep, vrlo je skroman ali zvrji prazan. Potpuno je prazan; samo smo Marinela i ja ušli da ga razgledamo.

Srbi kukaju kako su im muzeji zatvoreni. Vele da neka viša i strašna sila njihovoj slatkoj i pametnoj dečici uporno ne dozvoljava da išta doznaju o našoj slavnoj nacionalnoj prošlosti. Lažu. Lažu jer mrze kulturu. Njihova deca nisu slatka niti su pametna već uporno vežbaju da sutra budu sluge i sluškinje. Nama nije potreban ministar za kulturu. Nama je potreban ministar za bežanje iz Srbije. Ministra za kulturu zvanog Tasovac poslati ravno među Selenite. Neka gospodin stane u red za let na Mesec. Nek nam sa Meseca pošalje razglednicu. Na Mesecu je sila teže slabija nego na našoj lepoj Plavoj Planeti. Ministar za kulturu može tamo da skakuće do mile volje. Ako se kojim slučajem ipak izgubi na tom Mesecu, nije greda. Takvih ministara imamo koliko ti duša želi.

Raša Todosijević, Beograd, nedelja, 16. februar 2014.