Prvi znak da nešto nije u redu sa dogadjajem koji smo 5og oktobra nazvali revolucijom za mene je bio opstanak Pink televizije. Umesto šuštavog snega, na tom kanalu se par dana nakon toga nastavila emitovati muzika koja te za sekund preseli u Teheran a sise Svetlane Ražnatović i dalje su se njihale u prajmtajmu. Iako sam očekivao da će Pink proći gore nego RTS u susretu sa besnom ruljom i bagerom, jedino što je nova (tada zvana demokratska) vlast zamerila Željku Mitroviću bio je papirološki problem sa zemljištem na kom je iznikla ružičasta imperija. Odlično, srušiće tu mordorovsku kulu! pomislio sam…ali Željko Julovac, Željko odličnibasista, Željko milioner nastavio je da emituje roze program i udiše Air Pink. A danas se Pink estradna imperija proteže od Vardara pa do Triglava, od Australije pa do kosmosa, preko satelita i kabla, sa pipcima koji su izrasli u Pink Family, Pink Action, Pink Reaction, Pink Colonoscopy i ostali razdragani pinkovi kanali i kanalizacije.
Počeci su bili mnogo skromniji, i ukorenjeni u estradu koja je oduvek bila Željkova sveta krava muzara. Naime, Vesna Zmijanac je urgirala za malog Željka koji je želeo nacionalnu frekvenciju, kod svog tadašnjeg dečka Vučele, moćnog SPSovca. A on, u strahu da iza Vesne ne ostane duša gola ko pustinja, pomogao je malom Željku. U medjuvremenu, Željko je porastao i sagradio metalnu zgradu kod kružnog toka koji vodi ka Belom Dvoru. Ako vidite da je ispred parkirana Bentlijeva limuzina sa par gorila, to znači da je gazda u zgradi. Kada prodjete skener metala na ulazu možete da izaberete da li ćete se provozati providnim liftom na jeftin pasulj u restoranu u potkrovlju ili ćete se spustiti u podrum gde se nalaze ogromni studiji. Ako imate (ne)sreće, možete naleteti na cvrkutavu Leu Kiš, botoksiranog Boška Jakovljevića ili izabranicu Željka Joksimovića….zaboravih joj ime. Svi oni zaradjuju smeškajući se pred kamerama, u razgovoru sa polupismenim pevačima uz reklamni predah kada gledaoci mogu pogledati najnovija farmaceutska dostignuća iz oblasti bolne prostate, dizanja kite, otečenih zglobova i ostalih problema koji muče ruralnu target grupu. Ali tv lica (kao sav nenormalan svet) nisu kriva što žele da zarade ‘leba. Nisu krivi ni montažeri, snimatelji i ostali zaposleni kojima plata kasni u proseku 4 meseca što su točkići u ovoj medijskoj mašineriji. U zemlji u kojoj je imati bilo kakav posao = luksuz, uvek će biti ljudi koji će zaboraviti da su upisali montažu na FDU jer su se divili Gradjaninu Kejnu i rado montirati prostačke svadje na Farmi. Jer svadje, nasilje, primitivizam su ono što donosi rejting, a rejting čini Željka srećnim i uspešnim, a onda će se on možda odobrovoljiti i pustiti im plate.
Ko je onda kriv za to što je najmoćnija i najgledanija televizija u Srbiji nepresušni izvor moralnih govana za gladnu naciju? Političari koji su pustili Željka da metastazira? Možda, ali oni su potkupljiva i prolazna nebitna kategorija. Željko koji se navukao na lovu, moć, a čaršija kaže i koks? Svakako… da… delimično, ali ne zbog toga što emituje to što emituje. On je samo ološ koji će uvek da kaže da nudi narodu ono što narod voli da gleda. Pa onda je kriv taj narod? Narod je uvek kriv, i nikad nije kriv jer je stado apstraktna kategorija. Onda mora da su krivi ovi što im Pink smeta, ovi poput mene čiji je domet da izbloguju svoj hejt i ne mrdnu prstom? I to je moguće. Manjina smo, ali nedovoljno glasna manjina i to je uzrok moje frustracije.
Jedini način da se pokida taj začarani krug lošeg ukusa koji pravi novac je da Pinku zafali gledalaca. Da ljudi koji blenu u ekran kažu: jebite se, već 5 sezona gledam jednu istu scenografiju Farme, loše ukadriranu i sa istim ekremima koji se biju kad se alkoholom naliju. Jebite se što niste platili produkciji koja proizvodi X Factor pa ga zato nije bilo prošlog utorka, i jebite se što srpski X Factor izgleda prejadno jer je zapravo reciklirana scenografija Boškovog Showrooma zato što oblaporni Željko Mitrović ne želi da uloži u kvalitetan program nego samo želi još novca. Jebite se što ste našli siromašnu porodicu sa gomilom dece kojoj ste obećali kuću ako pristane da od njih napravite reality show a kada su vam rejtinzi bili mali ugasili ste kameru i ostavili ih da i dalje crkavaju od gladi. Jebi se Željko što si potrošio novac koji je bio namenjen lečenju smrtno bolesne dece na kojima si dizao gledanost dok su njihove majke i očevi plesali i pevali pred kamerama boreći se za njihov život. Jebi se televizijo koja pod parolom ružičastog pogleda na svet nudi crnilo u kom se kurve zovu starlete i nude kao uzor zbunjenim pubertetlijkama. Jebi se Željko što produbljuješ poganluk ovog naroda negujući njegovu seljanu i najprimitivnije voajerske pobude, hraneći ga afričkim šljivama i varajući ga na telefonskim kvizovima.
Kriv je Željko Mitrović, što na najskupljim instrumentima svira Berkley groove a ne zaradjuje na njemu nego na jeftinoj plehanoj muzici. Kriv je što ljudima nije približio Sinatru kog privatno sluša u svom Bentliju, nego ih je ostavio da stopiraju u grand motelu pored Ibarske magistrale.
Pink je crno, blog, nepoznati autor