To kuda neprohod im,

čudno mi se otvori put.

To kuda stupaj ih laki,

stuknem, brale.

Plač i smeh vrve u vrevi,

bukću kao smola,

bledi pronose tugu.

I ja bih u vrevi da vrvim,

osama na trgu me snadje,

tišina njinom huku:

kud oni šestarim,

sa rujnih lica štijem lobanje kob.

Prostreli, o, prostreli me raba.

Prominu njinom

sablasno ovo ostajanje.

Prostreli, o, prostreli.

Kamen da sam na veki.

Po mojoj senci da mere

Smiraje i svitanja

na trgu