Tomislav Nikolić kaže da do njega nikada nije došao zahtev za pomilovanje bivšeg šefa DB, a čitavu priču u medijima o toj temi okarakterisao je kao pritisak na sebe kao predsednika. On kaže da su pomilovanja isključivo u njegovoj nadležnosti, pa kada predlozi stignu do njega, on sam donosi odluke. Zato on savetuje javnosti: „Ne pritiskujte predsednika Republike, nikada nisam doneo pogrešnu odluku, pa neću ni sada.“

Upoređujući svoj status sa sudom, ispada da se na njegovu odluku o pomilovanju ne sme vršiti pritisak, baš kao što se to ne sme činiti ni kada je sud u pitanju. To nije tačno. Sud je već odavno doneo izvšnu presudu Markoviću, dok bi Nikolićeva odluka o pomilovanju bila čisto politička, što znači da se o njoj može slobodno raspravljati i ona se može osporavati, jer to se može činiti sa svakom politikom. Uzgred, o zahtevu za pomilovanje Markovića ministarstvo pravde je već dalo negativno mišljenje, a to su učinili i premijer i prvi potpredsednik vlade. Vlada je svoju kampanju ispravno uperila protiv Olivera Antića, koji se u više mahova mešao u ozbiljna politička pitanja.

Sada se predsednik pita otkud toliko zapaljiva atmosfera oko nekog zahteva koji do njega nije ni stigao. Odgovor je lak. Vratimo se na priču o Rusima. A šta ako su oni tražili od Nikolića da se Marković pomiluje, kako bi se porodica Milošević oslobodila odgovornosti za razna zlodela? Ta porodica, koju sada čine Mira Marković i Marko Milošević, uživa gostoprimstvo Rusije. Ako me pamćenje ne vara, Nikolić je ranije govorio da će ih vratiti u zemlju. Ako bi se tako nešto dogodilo – Srbija bi izgubila šansu da postane normalna zemlja. Radomir Marković je bio Mirin i Markov batler, koji je za njih obavljao ubistva. I zato je ovo velika priča. Radi se o spasavanju zločinačkog režima, a ne samo jednog običnog zatvorenika koji, eto, traži pomilovanje.

Tako stvari izgledaju s moralne i pravne strane. Sa one praktične, čisto političke strane, ova ujdurma je uperena protiv odluke da se Srbija dokopa pregovora sa EU. Zli dusi nisu nestali i bore se da Srbija bude prirepak Rusije – u svojoj večnoj borbi za ono nemoguće. Te mračne sile, podržane od ultrakonzervatnih snaga u Rusiji, po svaku cenu hoće da obore pregovore sa Kosovom kao uslov za ulazak Srbije u EU. Ne daju da se pređe Rubikon. Zato je važno da bar znamo ko je na kojoj strani u toj borbi koja ne prestaje.

Vesna Pesic, Peščanik.net, 22.11.2013.