Iako su redovno primali platu, oko 700 sudija i tužioca koji nisu reizabrani tokom reforme pravosuđa tužilo je državu za naknadu štete. U poprilično brzim sporovima u odnosu na druge parnice građana, sudije su za kolege počele da donose i prve presude na konto duševne boli i povrede ugleda, od kojih je jedna, prema saznanjima „Blica”, skoro 4,5 miliona dinara.
Među prvim donetim presudama, i to samo četiri meseca po podnošenju tužbe je slučaj sudije Dragane Boljević, predsednice Društva sudija Srbije. Njoj je dosuđena vrednost 2.172.828,84 dinara, a uz to i troškovi za advokata 186.358 dinara. Boljević, međutim, tokom reforme pravosuđa nije bila reizabrana praktično zbog neefikasnosti jer je, kako stoji u obrazloženju Visokog saveta sudstva (VSS), utvrđeno da su u predmetima u kojima je ona bila sudija podnete pritužbe zbog dugog trajanja postupka, pa je tako u 121 predmetu Boljevićeva odluku donosila nakon više od dve godine.
.
Među onima koji su tužili državu je i sadašnji v.d. Vrhovnog kasacionog suda (VKS) Dragomir Milojević. On nije bio reizabran zbog slučaja pedofila Ilariona, a danas traži 150.718 dinara. On je podneo tužbu 17. juna, dan nakon što je ga je VSS – dakle upravo onaj organ koji je “češljao” sudije i proglasio ga nedostojnim – ovog puta predložio za predsednika VKS.
| Pravobranioci ne dolaze Ono što je posebno indikativno u većini presuda sudova, a što će mnogo koštati građane Srbije, jeste činjenica da javni pravobranilac koji treba da zastupa državu ne dođe na suđenje ili jednostavno nema ništa protiv zahteva svojih kolega koji smatraju da su oštećeni. |
U ovim parnicama gde su u dobrom delu slučajeva upravo sudije bile u istoj grupi nereizabranih, presuđuje se za duševnu bol zbog povrede ugleda i časti, a sume su nekoliko puta veće nego što je primera radi tragičan slučaj vojnika u Topčideru, gde je za ljudski život dosuđeno 5.000 evra. U presudi sudiji Katarini Obradović Bakljaja dodeljena je suma od 4.400.000 dinara (35.000 evra), a presuda je doneta zbog – izostanka javnog pravobranioca. Da stvar bude još tragičnija – presuda se nikada ne može doneti zbog izostanka i dosuditi nematerijalna šteta, što je stav Vrhovnog suda.
Evo još nekoliko neverovatnih slučajeva. Radomir Bubanja je sudija Prvog osnovnog suda, u istom sudu se sudi za odštetu, a treba da presudi nereizabrani sudija Mladen Milovanović. Sudija Ljiljana Stojković traži 2,2 miliona dinara, a nije bila reizabrana jer je Okružno javno tužilaštvo u Beogradu 2006. podnelo zahtev za sprovođenje istrage protiv nje zbog sumnje da je počinila krivično delo primanje mita u slučajevima po tužbi preduzeća Astra banke, „Yucoco“, „Secyco“, „Astra simit“ protiv NBS.
Nereizabrane sudije koje su posle dve godine vraćene na posao sve vreme su primale osnovnu platu, koja je, primera radi, u Osnovnom sudu iznosila oko hiljadu evra. Međutim, sudovi su donosili presude po kratkom postupku – u slučaju Ljiljane Garibović, koja nije bila reizabrana na mesto opštinskog javnog tužioca zbog nestručnosti: oko 900.000 dinara.
Ni u jednom od predmeta sudovi nisu razmatrali da li je i zaista povređen ugled i čast sudija. Nijedan sud presuđujući odštete kolegama nije uzeo u obzir da to što su nereizabrane sudije vraćene na posao ne znači da je postupak izbora okončan. U odluci Ustavnog suda o vraćanju na posao, a u koju je „Blic” imao uvid stoji: „Donošenje ovakve odluke… nije smetnja VSS da primenom odredbe člana 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama preispita postojanje razloga koji ukazuju na sumnju u njihovu stručnost, osposobljenost ili dostojnost”.