Žarko Korać: Gledao sam prenos uživo saopštavanja presude i bio sam zgranut kad je na kraju sudija rekao da su oslobođeni i da mogu odmah da idu kući, da se spreme. To je zapanjujuća presuda, ona se ne može drugačije tretirati. Zloglasni šef Miloševićeve državne bezbednosti i njegov glavni pomoćnik, koji su nedvosmisleno organizovali parapolicijske jedinice, slali naoružane grupe, sasvim sigurno tim grupama obezbeđivali logistiku i sve što ide s tim, dakle, da su oni nevini. Ispada da to nikakve veze s time nema, jer ako su ove grupe činile zločine, da oni to nisu znali ili ako su znali čak nisu mogli da spreče. To su neverovatne konstatacije. Moram da priznam da sam stvarno zgranut i da sam uvek smatrao da je državna bezbednost, da upotrebim jedan izraz Džozefa Konrada, srce tame. Znači, to je srce tame Miloševićevog režima, sad je ispalo da zloglasni šef te službe i njegov glavni pomoćnik sa tim nemaju veze, a oni su po sveopštem znanju do kraja umešani u slanje paravojnih i parapolicijskih jedinica, Arkanovi Tigrovi, Škorpioni, Jedinica za specijalne operacije, dakle, sve što je išlo tamo imalo je veze sa državnom bezbednošću.

                                                                                                                                         .

Nikakva tajna nije da je Jedinica za specijalne operacije osnovana od strane državne bezbednosti koju su tada vodila ta dva čoveka. Mislim da ovo prvi put ozbiljno dovodi u pitanje kredibilitet tog suda. Meni je žao što taj sud završava na ovakav način, on uskoro prestaje sa radom. Naravno, ostaje da se vidi kakve će presude biti Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću. Ja posle ove presude više ni u šta nisam siguran. Dakle, ovo je, ako mogu tako da kažem, praktično opravdavanje Miloševićeve politike tokom tih ratova, jer je srž te politike bilo nasilje dobrovoljačkih ili poludobrovoljačkih jedinica, silovanja, monstruozna ubistva, proterivanja, pljačke.

                                                                            .

Bilo je primetno da je Stanišić u šoku, Simatović je vidno bio zadovoljan presudom, radosan, ali Stanišić mi je delovao kao čovek u šoku koji ni sam ne veruje u ono što čuje. Sud je praktično odbacio celokupnu logiku optužbe protiv ove dvojice ljudi, ja ne vidim kako se to drugačije može shvatiti. Dakle, ne može da se dokaže da su oni uopšte imali ikakve veze sa zločinima koji su se dešavali u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Po toj logici, moram iskreno da kažem, onda je mogao biti oslobođen i Milošević, jer tamo ćete još manje dokazati takvu vezu. Siguran sam da Milošević nije potpisivao dekrete o upućivanju tih jedinica ili nešto slično.

                                                                                                                                        .

Naravno, u pravosuđu je sve moguće i postoje sudske greške i sudske zablude, i sudije su ljudi i sudovi su ovozemaljski, prave greške, ali osloboditi potpuno ljude koji su suvereno vodili instituciju koja je odlučivala o životu i smrti od 1991. do 1995. godine u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, za mene je to ravno naučnoj fantastici. Sudija je rekao, dok je obrazlagao presudu, ‘niste za ovo odgovorni’, ‘nije se moglo dokazati’, ja sam video da to ide ka jednoj blažoj kazni, ali kad je na samom kraju rekao ‘dakle, ja vas oslobađam i možete tehničke stvari da završite, od ovog trenutka ste slobodni, možete ići kući’, moram da priznam da mi je to izgledalo potpuno onako ljudski neverovatno.

                                                                                                   .

Svetlana Lukić: U presudi kažu da nisu mogli da utvrde da su njih dvojica odgovorni za organizovanje, obučavanje i naoružavanje jedinica državne bezbednosti koje su onda operisale u Bosni i Hrvatskoj. Ali ono što je takođe zanimljivo, nisu mogli da utvrde da su njih dvojica Miloševićeva veza sa Karadžićem, Mladićem i Milanom Martićem. I sad sam gledala jedan dokumentarac, ima jedan deo o operaciji Pauk gde svi govore, od generala Milovanovića pa nadalje: “I onda je došao Stanišić i rekao”, dakle, on je bio fizički prisutan na terenu.

                                                                                                       .

Žarko Korać: Jedinica za specijalne operacije je deo državne bezbednosti tadašnjeg ministarstva unutrašnjih poslova republike Srbije. Morali biste nekom neverovatnom pravnom logikom da pokažete da ona nikakve veze nije imala sa državnom bezbednošću, pa je naknadno kooptirana ili uključena u ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno u ovom slučaju tada su i državna bezbednost i javna bezbednost bile u ministarstvu unutrašnjih poslova. Dakle, ako je ta jedinica DB-u pripadala organizaciono, ko je osnovao nju, ona je od samog početka bila naoružana jedinica. To je zapravo bila kadrovska jedinica, da mi budemo načisto, mnogi ljudi su kroz nju prolazili i obučavali se. Ona je bila u Kninu, ona je tamo obučavana, kapetan Dragan je bio saradnik državne bezbednosti. On je uhapšen kad je prvi put došao u našu zemlju zbog šverca, čini mi se, cigareta u barskoj luci. On se tada prvi put pojavljuje u novinama. Njega oslobađa služba državne bezbednosti. Dakle, oni niti su učestvovali u osnivanju, niti su znali šta rade te jedinice, niti su ikakav uticaj imali na te jedinice. A istovremeno svi ti ljudi dolaze u Srbiju, ta jedinica, bar jedna od njih postaje deo službe državne bezbednosti.

                                                                                                                               .

Navešću samo jedan primer, možda vrlo banalan, vila Željka Ražnatovića Arkana, ova koja se nalazi prekoputa Zvezdinog stadiona, ona je podignuta, tako je bar bilo 2001. kad je naša vlada dobila te podatke, na zemlji koja je tada pripadala ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije. Kako možete da dignete zgradu na zemljištu ministarstva unutrašnjih poslova ako niste u bliskoj vezi ili nemate odluku nekoga ko je na samom vrhu ministarstva unutrašnjih poslova Srbije? To bi sad značilo da je i Željko Ražnatović Arkan na svoju ruku otišao, a da Stanišić i to ministarstvo nikakve veze nisu imali sa tim šta je on radio, govorim sada o njegovim Tigrovima.

                                                                                                                                       .

Ovo je težak, težak udarac kredibilitetu suda, ova presuda će izazvati mnogo reakcija. Moram reći da će sigurno tipična reakcija biti, s kojom se ja inače ne slažem, da je to zato da Srbija sada dobije datum početka pregovora i da je to neka velika zavera Evrope da omogući Srbiji da čista ulazi u Evropu, a ne kao zemlja u kojoj je svemoćni šef državne bezbednosti organizovao jedinice koje su počinile nečuvene zločine. Stanišić i Simatović su uhapšeni tokom Sablje, posle toga je sticajem okolnosti Hag podigao optužnicu, čovek koji je mnogo podataka tada dao haškim istražiteljima, odnosno kancelariji Haškog suda u Srbiji, bio je Stanišić, on je jako mnogo podataka izneo. Čovek koji je bio svemoćni šef negde do pred sam početak rata na Kosovu, kada je smenjen od strane Miloševića, po nekim navodima zbog sukoba sa Mirjanom Marković, ali svakako čovek koji je vrlo brižljivo gradio svoju sliku u javnosti i eto kao on je razuman čovek, profesionalac.

                                                                                                                                             .

Sećate se 1996. godine kad su bili oni protesti, pričalo se da je policija bila tako uzdržana baš zato što Stanišić nije dao da dođe do nekog konflikta, da je on glas razuma. Dakle, on je vrlo, vrlo brižljivo negovao tu sliku o sebi, plaćajući očigledno mnoge novinare i medije koji su direktno bili pod upravom i plaćani od strane službe državne bezbednosti, kao uostalom i danas. Ali ono što je više nego očigledno, to je da se bez službe sva ta ubistva u Srbiji nisu mogla dešavati. Naravno, Rade Marković je osuđen, Stanišićev naslednik i onda se to ne vezuje direktno za Stanišića. Ali verovati da je ta služba navodno promenila karakter onda kada je Rade Marković postao šef, a Stanišić smenjen bilo bi zaista naivno. Sve su to isti ljudi, a rukovodstvo se praktično nije ni promenilo.

                                                                                                             .

Nama ostaje užasno gorko osećanje da ne samo da će ovo imati ogroman odjek u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, nego je to jedna poruka i samoj Srbiji da je to što su ta dvojica ljudi radili od ’91. do ’95. godine, protiv čega sam se borio kao jedan od ljudi u političkom životu na toj demokratskoj strani, da u stvari oni nisu ništa uradili, da su naša protivljenja njihovom ponašanju bila u stvari pravno neosnovana. Zloslutna je poruka ove presude. Vidim da je premijer već rekao da je to odlična vest, što me ne čudi. Ovo je težak udarac za sve ljude koji su bili protivnici rata i koji su se borili za ljudska prava devedesetih godina. Ja ovo moram reći iskreno, ovu presudu prvi put doživljavam kao lični poraz.

                                                                                                                    .

Svetlana Lukić: Tužilac Vladimir Vukčević je nešto natuknuo da će tražiti od Haškog tribunala dokaze koje su oni tamo prikupljali, koji bi mogli da pomognu ovde u nekim predistražnim radnjama za činjenje ratnih zločina. Da li uopšte postoji mogućnost da njih dvojica kada se vrate u Srbiju budu pozvani od domaćeg pravosuđa da se priupitaju o nekim stvarima koje je služba državne bezbednosti radila za vreme rata, a i posle rata?

                                                                                                                     .

Žarko Korać: Ako je Haški sud deset godina radio na tom slučaju, na neutralnom terenu u Holandiji, pod međunarodnom paskom, i ako on nije smogao snage ili našao dovoljno argumenata za osuđujuću presudu, onda kako očekujete da će to uraditi sud u Srbiji. Ovde imamo primere da je jedan od ljudi koji je bio zaštićeni svedok na jednom suđenju neprekidno tvrdio obraćajući se svima, uključujući i mene, da je njegov identitet provaljen, da mu prete, da mu je život ugrožen. Dakle, da li mislite da će svedoci u Srbiji imati više hrabrosti, biti više spremni da govore o tome šta je radila ta jedinica nego u Holandiji, gde ruka bivše državne bezbednosti Srbije ipak ne može tako lako da dođe do njih.

                                                                                                                             .

Greše oni koji su ovo videli kao pravnu stvar, pravosuđe je ljudski proizvod i ono nečemu služi. U ovom slučaju desilo se ono što verovatno niko živ nije očekivao, da pred našim očima, oni koji su vodili te službe, koji su formirali jedinice u stvari ništa nisu učinili. Ostaje da tretiramo sve što se dešavalo u ratu kao slučajne zločine, kao posledice činjenja psihopata, ljudi izopačenih moralnih kriterijuma. I to je najstrašnija poruka, znači ovo što se dešavalo u ratu nije ništa sistematsko, političko, organizovano, ne, to su nekakvi ljudi koji su sami otišli i ako je bilo zločina, to je neko pojedinačno radio, iza toga ne stoji nikakva politika i ideologija – iako mi svi odlično znamo da su taj rat i zločini itekako ideološki pripremani.

.

Pescanik.net, 31. maj