Miloseviceva “Ako ne umemo da radimo i proizvodimo, umemeo da se bijemo” bila je stvarni hit na top listama. Umesto u radnu akciju, trecerazredni drzavnici pozivaju u ratnu. Ali ovde se radi o svima nama koji smo se tom poklicu odazvali.

Usponom nacionalizma i Slobodana Milosevica, ono sto se tada prema zvanicnoj propagandi “dogodilo” bio je “narod”, a ne radnici. Rad vise niko nije spominjao. Jer, rat je bila rec na ceni. Na 600. godisnjicu Kosovske bitke, Milosevic je na Gazimestanu izgovorio i “Opet smo pred bitkama i u bitkama. One nisu oruzane, mada ni takve jos nisu iskljucene”.  Ovo je dobro poznato, iako je kontekst malo drugaciji, ali je replika ostala nepoznata. Naime, Ibrahim Rugova je na sve to rekao da je Gazimestan bio jedna sovinisticka manifestacija, jer se protiv Turaka nisu borili samo Srbi, vec i Albanci, Hrvati i Bosanci, te da je to dogadjaj od vaznosti za sve jugoslovenske narode. I tada je upozorio da “uvek kada je neki mali narod, a Srbi jesu mali narod, pokusavao da nametne svoju prevlast na Balkanu, to se zavrsavalo njegovom licnom tragedijom”. Odabrali smo da cujemo samo Milosevica. Pa smo umesto Rugove morali da slusamo Tacija i Haradinaja.

Aleksej Kisjuhas, Postmoderni proletarijat, Danas, 30. april