Mogu se složiti da se amnestiraju zatvorenici koji su učinili neko krivično delo iz nehata ili krajnje nužde, ali da se amnestiraju nasilnici koji su to činili sa namerom i umišljajem da povrede policajce – predstavnike države, to ne mogu da shvatim. Obrazloženje da su zatvorski kapaciteti mali, da država nema para da hrani zatvorenike i da su joj na trošku, nameće logično pitanje – koja je svrha izrečene kazne i kažnjavanja?

Policijski službenici, zgroženi su činjenicom da će se mnogi zatvorenici koji su ometali ili napadali policajce na dužnosti, kao što je to učinio i Mišić, naći na slobodi.

Da li je to poruka svima nama koji radimo za državu i građane, da ubuduće okrećemo glavu i ne ulazimo u sukobe sa kriminalcima i nasilnicima, da ne reskiramo svoj život i ne ugrožavamo zdravlje, s obzirom da će se takva lica na kraju biti amnestirana.

Smatram da ukoliko država želi da uštedi, neka to učini na drugi način, neka smanji privilegije političarima, ukine luksuzne službene automobile, smanji obezbeđenje i uvede red u trošenje para poreskih obveznika, umesto što na ulicu vraća kriminalce i nasilnike.

Gliso Vidovic, predsednik sindikata srpske policije povodom Zakona o amnestiji, 10. novembra