Majstorski udarac vilinskog cove

ili Sreca zacarane sume su dva imena najpoznatije slike Ricarda Dada, rodjenog 1817, a preminulaog 1886. Slika je udomeljena u Tejt galeriji, u Londonu. Naslikana je uljem, na platnu skromnog formata – 54,2 cm x 39,3 cm, sto ne bi bilo vredno pomena da rad na njoj nije trajao od 1855. do 1864. Perverzna minucioznost stvara utisak da to nije delo ljudske, nego ruke patuljka, jednog od zitelja zacarane sume, koji je na slici ovekovecio ostale cetkicom od pcelinjih malja. Pravi slikar iscezava, a njegova hotimicna, neprirodna pipavost nas ubedjuje kako slika ne samo da prikazuje neku drugu stvarnost, vec i potice iz nje.

.       Delo je nastalo tokom slikarevog zatocenistva u ludnici za kriminalce, u Londonu, posto je ubio oca i pokusao da izvrsi jos jedno ubistvo. Likovi koji nastanjuju sliku zacarani su, a da bi se oslobodili teskobe naznacene njihovim patuljastim rastom, potrebno je da se jedan lesnik raspoluti. Lesnik iz kojeg ce se ispiliti zatoceni svet posadjen je na sotku, temena uperenog uvis, a coveculjak u crvenoj uniformi bas zamahuje sekirom pred sudbonosni udarac, opkoljen sarenim, zivim amfiteatrom. Sva lica su vidljiva, cela ili delom, samo momak sa sekirom iznad kape nema lik jer nam je okrenut ledjima. Kako se ne vidi jedino svoje lice, ta zagonetna figura verovatno predstavlja samog slikara.

.      Secam se jedne proslogodisnje, nocne posete stricu Nikoli. Sedeli smo u foteljama iz cijih suknjica vire zdepaste i krive lavlje noge, okruzeni knjigama koje su, iskipele iz polica, odlozene na pod i stolice. Opisao sam mu sliku i na kraju ga upitao zasto je Dad izabrao bas lesnik. Cinilo mi se da bi vise odgovarao orah, jer njegovo jezgro lici na mozak, uzburkan i ucauren mozak ludaka, nerazmrsivi cvor koji treba preseci da bi se oslobodio jedan svet. Vise se ne secam Nikolinih reci, pa moram da prepricam odgovor. Jednostavno, lesnik bi onako obao, gladak i tvrd pre odskocio nego sto bi pukao od udarca, secivo bi ga tek okrznulo i odbilo se, osim ako ne kljune bas u onu tacku koja je sam, najusamljeniji vrh lesnika.

.      Za takav podvig, dostojno opevan groznicavom Dadovom koncentracijom, potreban je zaista majskorski udarac vilinskog cove.

Nemanja Mitrovic, Price za oci, 1990.