Davno, pre vise godina gledao sam cetvrt novopodignutih stambenih blokova. Osetio sam kako me pridavljuju svojom jednolicnoscu. Kasnije sam video mnogo slicnih tvorevina i uvek sam imao utisak da to nije samo scenografija za film nego i mesto koje radja duboke ljudske drame. Nazalost, nisam tada bio kadar da osmislim ni jednu radnju zahvaljujuci kojoj bi takva drama mogla da se predstavi na ekranu. Tek nekoliko godina kasnije video sam slicnu gradsku cetvrt u Moskvi i cuo anegdotu vrednu pamcenja. Bio je to istinit slucaj. Za vreme snimanja filma na ulici jedan glumac je upoznao devojku; obostrano zanimanje brzo je dovelo do ponovnog susreta. Jedne veceri nasao se u njenom stanu i zajedno su proveli noc. Kako je sam pricao, bio je to za njega velik i lep dozivljaj, nesto zaista vazno. Probudivsi se ujutru, dok je devojka jos spavala, posao je u kupovinu u obliznju prodavnicu. Vracao se srecan. Ali, u spletu jednakih blokova izgubio je put i mimo ocajnickog trazenja nikada vise nije nasao vrata iza kojih se nadao da ce otpoceti novi zivot.

Andzej Vajda,  Napraviti film