Publika je cudan fenomen. Neko bez kog ne bilo ni nas. Ali, cesto je i ucesnik predstave.

Igramo u starom Podrumu Ateljea Pekiceve Generale Renata Ulmanski, Djoka Jelisic i ja.

U programu predstave je odstampan i tekst drame. I, jedan covek u prvom redu prati u tekstu ono sto mi govorimo na sceni, a nas uopste ne gleda. Djoka Jelisic poludi zbog toga! Na pauzi, dezurni predstave zamoli tog coveka da ako hoce da prati tekst, da sedne pozadi. On to i uradi, ali sad niti cita tekst niti gleda nas. Gleda sa strane! Rasturio nas je, bez namere da to uradi. Djoka Jelisic je posle toga rekao “necu vise da igram”. Eno ga sad na Ceru pece rakiju i uziva.

Djuza Stojiljkovic, Vreme, 5. april