…Ali kad su 11. maja otvorili biračko mesto, usledilo je iznenađenje: na vrata im je pokucala grupa od 18 muškaraca i žena dan ranije prispelih iz Srbije. „Dobro jutro”, rekli su, „mi smo partijski posmatrači”. „Nismo ni znali da tako nešto postoji”, priseća se toga Mira Bišop.

Naravno, omogućili su im da prate izborni proces. Njih 18 posmatralo je kako je u Bostonu glasalo ukupno 80 „rasejanih” birača.

„Ono što nas je deprimiralo, to je bilo nekoliko stvari: prvo, među posmatračima nije bilo predstavnika nijedne velike partije, DS-a ili tadašnjih radikala, već nekih stranaka koje nisu prešle cenzus. Ali bili smo ogorčeni i zbog toga što smo hteli da pomognemo, a ispalo je da smo time državi Srbiji samo naneli štetu. Izračunali smo: avionska karta za svakog posmatrača, četiri noći su proveli u hotelu, dnevnice, sve to je iz budžeta odnelo najmanje 50.000 dolara…”

Neki su im priznali da nisu ni članovi ni glasači partija u čije su ime došli nego da su imali dobre veze u RIK-u.

Kada je predsednik Tadić raspisao ovogodišnje parlamentarne izbore, inicijativna grupa iz 2008, u njoj su student Nikola Kovačević, pravnica i magistar biznisa Ksenija Dapčević-Ćirić, student postdiplomac Mladen Mrdalj, novinarka Vera Ranković, programer Marko Ristivojević i Mira Bišop, odlučila je da nešto preduzme da im se ne ponovi loše iskustvo iz 2008. Sastavili su proglas protiv „izbornog turizma” i formirali grupu na Fejsbuku, koja danas ima 671 člana, „okačili” obimnu medijsku dokumentaciju o partijskim posmatračima na prošlim izborima u dijaspori, posmatračima koji, kako kaže gospođa Bišop, „jesu legalni, ali nisu moralni”.

Tamo se mogu naći činjenice koje su koliko smešne toliko i tužne: 2008. glasalo se u 38 zemalja na ukupno 77 biračkih mesta, na koja je iz Srbije poslato 1.630 posmatrača, što je koštalo 1,5 miliona evra.

U Lisabonu je tako 60 birača kontrolisalo 12 posmatrača, u San Francisku odnos je bio njih 20 na 90 glasača, u Kini 46 glasača i 30 posmatrača, u Alžiru 15 posmatrača na 35 birača…

Politika, 29. mart