Kad smo kod doslednosti, nekako tiho, na prvi dan proleca otisla je Verica Barac. Godinama je uporno i dosledno svima pokazivala da je moguce biti dosledan, uporan i iskren u borbi protiv korupcije. Posle njenog odlaska je potpuno jasno da je to najveca bolest naseg drustva, da partije zbog svojih interesa nisu u stanju da se izbore sa ovim problemom, ali nam je pokazala da individualni angazman ima smisla. Poslednji izvestaj koji je napravila ticao se bas – medija, a odgovori ili cutanje nakon njega su prilicno potvrdili da tu mnogo sta smrdi. Verica je bila savest naseg drustva, bas kao onaj lik u romanu Vadisrce Borisa Vijana, koji sakuplja i vadi grehe koje ljudi bacaju u reku. Nije nam dozvoljavala da zaboravimo i zato je zasluzila da je pamtimo.

Dragan Ilic, tv manijak, Vreme