Marija se probudi usred noci u svom stancicu ateljeu u soliteru, protrlja oci, cuje cvrkut, provlaci se izmedju svih onih skulptura, stigne do suprotnog zida, a tamo u mraku, od poda do tavanice jedan na drugi naslagani kavezi puni kanarinaca. Oni cvrkucu, Marija cuti i tako razgovaraju. Kad su se dogovorili, ona otvori kavez i prozor, rasiri krila i poleti na celu jata kroz vejavicu u noc iznad Novog Beograda. Lete, lete, prelete Savu, pravac: Mediteran. Istovremeno, Mihalj Kertes, koji se stalno nastanio u zgradi SSUPa, pati od nesanice, grize ga savest zbog nevaljalstava, uzme da cisti svoj automat hekler und koh, i kako se vec pretpostavlja, slucajno opali kratak rafal kroz beogradsku noc i pogodi Mariju Vaudu koja je iznad mostarske petlje. I ona padne u sneg koji se oboji krvlju.

Sasa Markovic Mikrob, Zapisi iz foto-automata. Automat na zeleznickoj stanici, 19.2.1993.