Dovršetkom jedne knjige čovek se ne predstavlja samo čitaocima, već razaznaje sašaptavanja skrivena u svom disanju.
Nadam se da sveska koja vam je opteretila dlan uspeva da izbegne zamerku jednoličnosti, te da uz nju nećete zevati kao lav. Ona na izgled hotimično koristi nekoliko različitih postupaka. Tim postupcima nije prethodio koncept, već se svaki nametnuo spontano:
“Izabranik” je samo protekao kroz moje pero. Pripada Miloradu Paviću, i ja sam posle ovog pastiša morao presvući misli i podvrći se nekoj vrsti egzorcizma.
“Rostok” je inspirisan snimljenim lažima pomorca ohrabrenog vinom, koji je tvrdio da sve priče pripadaju svim mornarima.
Sa “Reklamom” sam našao poetski način da pohvalim ukus jedne kruškovače, a u “Ljubavnicima” razvio teme koje su me zbunjivale na slikama Miljenka Stančića.
Pripovest “Iz podsvesti”, dosledno svom imenu, i jeste – jedan tamni diktat!
“Put u Prag” i “Mostar’ su putopisi – prvi u stranoj zemlji, drugi u svom gradu, gledanom “udaljenim” očima. No ako smo raspoloženi da se poigramo i okrstimo svoje misli čarobnim inostranstvom, smesta ćemo u putopise pretvoriti i sve druge priče.
Zagonetni kraj dvadesetog veka obeležen je plimom videospotova, koji predstavljaju maštanja za drugog. Tekst “Spot” svedoči da se slikoviti prizori mogu smenjivati na stranicama knjige jednako kao na ekranu. Po svojoj tehnici unutrašnjeg bioskopa – šta vidim kad zatvorim oči – pruža ključ za mnoga rešenja u knjizi.
Možda jezik bajki povremeno probija iz “Majstorskog udarca Feiri Felera”, “Petra Pana”, “Veštice”, “Vojničke priče”, “Mesečevih vremena” i “Izdanog”. Ukoliko su dovoljno intimne možemo ih nazvati “vilinskim pričama”.
Fantastična pripovest ne mora nužno biti intimna. Obrnuto je neizbežno.
Ponovno čitanje ponudilo mi je dominantne teme koje ujedinjuju različite postupke.
To su erotika i izdaja! Ono što nas privlači drugima i ono što nas odbija od njih.
*** Predgovor Vladimira Pištala za zbirku priča *Kraj veka*, Prosveta, 1990. tvrde korice, divna oprema Dobrila Nikolića, fotografija na naslovnoj strani Ivana Šijaka, zlatno doba Prosvete, moje sentimentalno vaspitanje.