Nadaleko je čuvena Ljilja Smajlovićka po nenadmašnoj sposobnosti da raznorazne pasjaluke i dubare plasira u javnost na saharinski sladak, društveno-prihvatljiv (i poželjan) način. Daš, recimo, Smajlovićki Mesalinu, ona je propusti kroz word i eto ti očas posla Majke Tereze. Takav talenat je, razumljivo, u svakoj alotropskoj modifikaciji političke Srbije na velikoj ceni. To je, međutim, cena koju je (za sada) lako ne platiti jednostavnim nečitanjem novina koje Smajlovićka uređuje.

Svetislav Basara, Filozofija treceg metka, Danas, 19. april