Drustvo koje je na korak do toga da zaboravi da se ikada borilo protiv nacistickog zla; isto to drustvo je vrlo sklono tome da preporucuje sklanjanje homoseksualnih zena i muskaraca iz javnog prostora. Sabijanje u cetiri zida cinicno se predstavlja kao miroljubiva i dobronamerna preporuka homoseksualcima kako se treba ponasati u zivotu; dok uistinu nije nista drugo do poziv na zatvaranje, ogranicavanje slobode i sklanjanje sa ulica.

Istorija homoseksualizma je na ovim prostorima nevidljiva. Mi vrlo malo znamo o tome kako su se upoznavali muskarci i zene sa svojim ljubavima. Kako su ziveli, gde su se vidjali, ko ih je osudjivao a ko prihvatao; sve je to skrivano, precutkivano, ignorisano i gurano tamo gde se ne vidi. Svaki put kada se pokrene teza o cetiri zida, homoseksualcima je to kao mac nad glavom. I onda se prilagodjavamo. Zenimo i udajemo da bismo sakrili koga volimo i ko nas seksualno uzbudjuje. Lazemo na poslu, kod kuce, pred prijateljima. Lazemo da bismo se integrisali u drustvo, da bismo pokusali da promenimo nepromenljivo, da nas niko ne bi sikanirao, pljuvao, udarao i smejao nam se.. Skrivamo istinu, precutkujemo je, iskrivljujemo, sto, slozicete se, nije bas prijatna, zdrava i eticka situacija.

Olga Dimitrijevic, dramaturg predstave “Izopacenik”, Martina Sermana, Bitef teatar, 30/10/12