Šta ja imam i šta ovo društvo ima od glasnog ‘evropejstva’ nekog salonskog cinika i licenciranog ‘drugosrbijanca’ koje je – da li iz ubeđenja ili interesa, naposletku baš me briga – stao uz ove cinične, brutalne i farsično nekompetentne štetočine koje su zajahale zemlju? Na drugoj strani, primera radi, ni za tri života se ne bih složio s goepolitičkim pravcem kuda bi – da mu se može – jedan Đorđe Vukadinović odvukao Srbiju, ali to ne znači da ću sebi zabraniti da primetim da njegove analize unutrašnjeg ustrojstva vučićizovane Srbije znaju da budu briljantne. Naprosto, uvek je tako u vremenima jačanja autoritarima, prekjuče titovskog, juče miloševićevskog, danas ovog: represija jača unutrašnju solidarnost represiranih. Na svakome je, dragi moji, da izabere stranu. U ovom se kontekstu pozivati na nominalno evropejstvo režima kao na izgovor samo je trivijalno loša kombinacija kukavičluka i političko-moralne tuposti.