“Ukoliko uzmete prezime svoje supruge nećete prestati da postojite. Zapravo pamtiće vas kao muškarca koji je uradio nešto drugačije. Naši sinovi će se ponositi svojim ocem jer će služiti kao primer drugima. Usudite se da izađete iz postavljenih okvira i ograničenja. Pravi muškarac treba da razume svoje mane i da shvati da ništa ne može da uradi sam”.
Objasnio je Marco Perego zašto je na venčanju preuzeo prezime supruge. Ja bih dodao da bi još bolje bilo da oboje odbace dotadašnja imena i započnu zajedničku večnost ukrašeni novim.
“Romeo, o Romeo! Zašto si Romeo?
O zataji oca svog,
Ime odbaci – il ako nećeš,
Prisegni da me ljubiš, pa ću ja
Poreći da se zovem Capuletti.
Tek tvoje ime moj je dušmanin
Jer ti si ti i bez tog imena.
“Montecchi” nije niti ruka niti noga
Niti lice niti trup ni drugo ništa
Što pripada muškarcu. Drugo ime
Na sebe uzmi – ime nije ništa!
Što nazivljemo ružom, slatko bi
Mirisalo i s drugim imenom.
Baš tako bi Romeo, da i nije
Romeo, svu milinu svoju divnu
Sačuvao i bez tog imena.
Romeo moj, odbaci svoje ime
Jer ono nije deo bića tvog,
I mesto njega uzmi mene svu.