A zapravo se radi o tome da su famozna ‘identitetska pitanja’, nacionalizmi i ostalo, u osnovi srednjoklasni hobiji, zanimacije za malograđane. Kada egzistencijalna nužda i sveopšta pauperizacija ljude ozbiljno priteraju sve otadžbinske džidža-bidže relativno lako otpadnu s njih. Tada ‘glasaju nogama’ i jedino geslo im je Ubi bene ibi patria (gde mi je dobro tu mi je domovina, prim. p.k.). E, tek kada se čvrsto dočepaju i ustale tamo gde će im biti koliko-toliko bene, ponovo se opsete strašne važnosti svog ‘identiteta’, pa se u zavičajnim klubovima i na sličnim mestima iznova dernjaju i kupaju u mirišljavoj kupki ‘patriotizma’.

Teofil Pančić, Ubi Schengen ibi patria, Vreme