Pre dve nedelje u radnju čiji je vlasnik njegov sin Vlastimir zakucali su muškarac i žena, poreznici.

– Tražili su da izbrojim novac, presek stanja, popis kase, ugovore, kalkulacije… Sve sam im dao crno na belo do zadnjeg papira. I sve se složilo u dinar – kaže Mirković.

U jednoj od fioka radnog stola nalazilo se 1.550 dinara i dva čeka. Dovoljno da inspektori napišu kaznu. Radnja je zatvorena na sedam dana, a rešenje o visini novčane globe još nije dostavljeno.

Sve je preneo ocu, a ovaj sa knjigovođom odmah je došao u prodavnicu. Doneli su ugovore o radu svih petoro zaposlenih.

– Na opšte zaprepašćenje poreznik je spazivši mog knjigovođu, koga očigledno odlično poznaje, kazao: „Da sam znao da ti je on veza, ne bih te ni zatvarao. Ne bih pisao kaznu, ali naređeno mi je odozgo.“ Odakle odozgo? Da li je moguće da oni zaštićeni sa vezama mogu baš sve, a mi koji verujemo u pošten rad služimo samo za oštrenje zuba banana države?! – kipti stariji Mirković.

Blic, Sa pilićima u poresko, 20. septembar