Vodite bitku protiv korupcije, koja je u Srbiji postala sistemska. Ne treba vama Verica Barać i tela za borbu protiv korupcije koja, moram reći, izgledaju sve jadnije u ovoj novoj atmosferi, jer bilo je lako pričati o tome kad se borba protiv korupcije nije ni vodila. A sada kad se zaista ta borba vodi, oni počinju da deluju potpuno dezorganizovano, čak snishodljivo prema vlasti, vrlo je neprijatno to gledati. Vi tu borbu vodite tako da postoji ubeđenje da je to stvar zakona, međutim, vi je vodite u jednoj atmosferi straha i terora. Ja ne govorim sad o ljudima koji imaju mnogo razloga da se boje. Da budemo mi načisto, u javnom životu takvih ljudi ima dosta. Ja nemam nikako za njih razumevanja, neka se bar plaše, neka bar drhte sada i neka razmišljaju da li će istraga doći do njih. Verovatno neće, odmah da kažem, pošto je vrlo teško nešto dokazati. Lako je znati, ali je teško dokazati, naročito sudski dokazati. S druge strane, govor tipa ‘znamo mi, imamo mi podatke’, to izvinite, liči na druga Staljina. Vi stvarate jednu atmosferu koja je bazično antidemokratska. Svako ko kaže ovo što sam ja rekao, odmah je sledeća rečenica ‘a, bato, ima zašto ti ovo govoriš, braniš ti nekog tajkuna, dobio si ti pare’. Nekad u psihoterapiji postoje one situacije dobitnička – dobitnička, gubitnička – gubitnička, ovo liči na gubitničku – gubitničku. Ako ćutiš saučestvuješ, ako kritikuješ, pa naravno, sad si se otkrio, ti u stvari radiš za tajkune.
.
I konačno, ova zloupotreba tabloida je besramna, i DS ih je koristila naravno. Ta zloupotreba gde se ljudi mesecima pojavljuju na naslovnoj strani, pa njima ni ne treba sudski proces, ne treba ništa, oni su već osuđeni. I da novinarska udruženja ćute. Ali pusti sad novinarska udruženja, javnost da ćuti, da niko ne reaguje, da ti u stvari ljude uništavaš preko medija. I cela Srbija to mirno gleda. Malo me podseća na ono što kažu da je Danton rekao kad su mu sekli glavu, jer svetina je uvek vikala ‘hoćemo glavu’, on je rekao dželatu ‘pokaži im moju glavu’. I on je stvarno uzeo glavu za kosu i pokazao svetini da mu je odsečena glava. Meni, moram da kažem, da ovo što se tiče javnosti liči na gladijatorske igre, da se navija za nečiju smrt, krv u pesku. Tako nećemo nigde stići.
.
Da ne bude neke zabune, naravno da je bilo korupcije, naravno da korupcija treba da se istražuje i naravno da treba da ima podršku političkih ljudi. Ali to da ti imaš ministra odbrane i potpredsednika vlade koji nam stalno govori ko će biti uhapšen, a stalno su te rečenice paranoidnog karaktera – mi znamo. To je Orvel, Big Brother, Veliki brat sve zna. Mi sad imamo tu atmosferu u društvu. Ja ne znam kako ljudi ne vide kuda to vodi. Nema tu demokratskog društva, u demokratskom društvu izabrani šef izađe na televiziju i kaže ‘znate šta, mi dajemo punu podršku istražnim organima, možda ćemo neke zakone promeniti, očigledno ne valjaju’. To bi bio normalan put, a ne te rečenice koje te onda čine omiljenim zato što se ljudi plaše. Pojavio se lider koji će konačno Srbiju da očisti od korupcije. A šta će biti kada sudovi počnu da oslobađaju mnoge od ovih ljudi koji će biti privedeni, a to će izgleda, sudeći po nekim optužnicama, dogoditi, pa ćemo onda napasti sudove, razrušiti pravni sistem, reći da su sudije korumpirane i tužioci. Da li ćemo insistirati da se osuđuju ljudi zato što javnost to traži ili nezavisno od toga kakvi dokazi postoje.
.
Tako da oba ova elementa u našem društvu su duboko zabrinjavajuća. Jedan je što imamo promenu politike bez ikakvog obrazloženja zašto je urađena, u kojoj ne učestvuje niko sem tih lidera, čak ni njihovi najbliži saradnici. To je kao kada staviš smoking nekome ko je celog života nosio farmerke i flanelsku košulju, pa muči se s tim. I drugo, jednu atmosferu u društvu koja mene podseća na ono što su pisali kao ‘moskovski dani’, ta atmosfera straha, stalno ne znaš ko će biti. Mi smo iz jedne faze potpune pasivnosti i fingiranja, govorim o državi, mi smo od te fingirane borbe došli sada u jednu isto tako rđavu fazu gde je stvorena atmosfera u društvu da su manje više svi krivi, ali svi uživaju u tome. A u toj tvojoj sopstvenoj vladi sede ljudi za koje je opšte mišljenje da su umešani u koruptivne radnje, i na vrhu države imaš ljude koji bi u nekom jako ozbiljnom istraživanju korupcije takođe mogli biti predmet sudskog procesa.
.
Ovo su naše gladijatorske igre i stvarno je nepodnošljivo postalo. I sad ja vas da pitam kako izgleda politički život ako se lideri opozicionih stranaka plaše da će biti uhapšeni? Kako izgleda politički život u kome je svakome jasno da su rezultat te borbe novi izbori gde se ide i to što pre, da bi se to kapitalizovalo. Znači, sve si to radio da bi što pre izašao na izbore i dobio više vlasti. U Srbiji se, i kad se uradi nešto što je ispravno, bedno osećaš. I onda vi govorite da hoćete da gradite jedno novo društvo, da hoćete konačno da izađete na kraj sa korupcijom, a koristite medije na isti način kako su ih koristili korupcionaši. I vi sad optužujete Miškovića da je bio tajni vlasnik jednoga lista, što on na kraju prizna i kaže – ja se povlačim, taj list se ugasi, a onda ti koristiš medije isto onako kako ih je on koristio u političkoj borbi.
.