MUP Srbije i Ministarstvo zdravlja isključuju svoju odgovornost, zastupnik građana kaže da je tužilaštvo prihvatilo dve krivične prijave koje je podneo protiv Peranovića, ali ne i da li je po njima postupano. Peranović je diplomirani inženjer stočarstva, rukopolžio ga je vladika Pahomije, ima petoro dece kojima ne dozvoljava da idu u školu

Nebojša Zarubac (39) iz Valjeva, štićenik neregistrovanog mučilišta tzv. Centra za odvikavanje od droge “Sretenje” kod Loznice, umro je usled gušenja sopstvenim želudačnim sadržajem. On je zadobio između 50 i 100 udaraca motkom, povraćao je i pao u duboku komu, što je izazvalo davljenje i smrt u mukama, prenose beogradski mediji sadržinu obdukcionog nalaza sačinjenog nakon Zarupčevog ubistva.

Zarupca je do smrti tukao sveštenik Branislav Peranović u takozvanoj sobi za kažnjavanje, mučionici u kojoj su Peranović i njegovi iznajmljeni nasilnici zverski zlostavljali sve koji su, po proceni sveštenika – iscelitelja, prekršili disciplinu.

“Ogroman broj udaraca motkom koje je primio Zarubac morao je dovesti do toga da mu je u najmanju ruku jako pozlilo. Obducenti smatraju da je on izgubio svest i počeo da povraća. Verovatno da, u kritičnom momentu, nije dobio adekvatnu ili nikakvu medicinsku pomoć, pa je došlo do gušenja i kobnog ishoda”, rekao je za Večernje novosti izvor blizak istrazi.

Peranoviću je određen policijski pritvor u trajanju od 30 dana.

Advokat Ilija Radulović koji zastupa popa Peranovića rekao je da je pop negirao krivicu za ubistvo. On je poverio je “Kuriru” ambivalentni odnos iscelitelja prema žrtvi: “Zavoleo sam Nebojšu, želeo sam da mu pomognem. Bio mi je izazov da ga preporodim, a boreći se za njegov život, ja sam ga ubio”, prepričava Radulović.

Na saslušanju u policiji Peranović je rekao kako je “dao sve od sebe da ubedi Nebojšu da između života i smrti izabere život”. Prepričavajući njegov iskaz, branilac Radulović kaže da se Zarubac u ponedeljak, nakon šestodnevnog odsustva, vratio u “Sretenje” drogiran. Saopštio je Peranoviću da želi da napusti kamp i nastavi da se drogira. Onda ga je pop pozvao u sobu za mučenje. “Sve je trajalo oko 40 minuta, nije tu bilo nikakve šipke, niti motke. Tačno je da je bilo međusobnog guranja, udaranja i grebanja i da je zbog toga Nebojša zadobio povrede po telu. On je preminuo od gušenja”, pričao je navodno Peranović.

Otac žrtve Miloš Zarubac je nakon ubistva rekao da ne krivi popa za smrt svoga sina, ali je, sa novim saznanjima unekoliko promenio mišljenje i za njega je sada Peranović “zlotvor, satana”. “Prvo smo mislili da je otac Branislav ubio Nebojšu u samoodbrani i to jednim udarcem u glavu. Zato smo mu oprostili i opravdali ga. Međutim, kada sam video mrtvog sina, jasno je bilo da to nije bio samo jedan udarac. On je ceo modar i izubijan! Oba oka su mu plava, na vratu ima veliku modricu. (…) Rečeno nam je da je moj sin umro oko 20.30, a policija je došla tek oko 22.30. Pretpostavljam da je taj zlotvor, ta satana, prvo sakrio tragove, pa je onda pozvao policiju.

I sestra Nevena koja je najpre rekla da je, najverovatnije, njen brat sam kriv za svoju smrt, ponavlja da je Nebojša Zarubac bio zadovoljan lečenjem. “Mislila sam da su đavoli konačno izašli iz njega. Ne želimo da tužimo Peranovića, samo želimo da nam neko objasni zašto je moj brat morao ovako da umre”, kaže sestra žrtve.

Oglasili su se, upotpunjujući horor scenario koji kao da nije završen, i državni organi, prepričavajući propise, kao, recimo, Ministarstvo zdravlja koje ponavlja da “Sretenje” nema dozvolu za rad i da se narkomani leče na bolničkim odeljenjima u beogradskoj Specijalnoj bolnici i sedam privatnih ustanova. Ni reči o mreži centara za lečenje bolesti zavisnosti koju su, u okviru državno-crkvenog Memoranduma iz marta ove godine, blagoslovili Ivica Dačić i patrijarh Irinej. Zaštitnik građana Saša Janković rekao je da su prihvaćene dve njegove krivične prijave koje je tužilaštvu posle slučaja Crna Reka, ali ne i kako se po njima postupalo, odnosno kakav je bio ishod.

U neverovatnom iskazu koji prenosi Blic, zvaničnik policije tvrdi da pre zločina MUP Srbije “nije imao na osnovu čega da reaguje” protiv Peranovića, budući da svešteniku sud u Tutinu koji vodi postupak protiv njega nije izrekao nikakvu bezbednosnu meru, niti mu je zabranio bavljenje bilo kojom delatnošću. A nije bilo prijava građana protiv njega ni Centra “Sretenje”.

“Na slučaju Peranović se vidi da je cela država omanula, jer mnoge njene službe nisu radile kako treba. Odgovoran je sud u Tutinu jer još nije izrekao presudu za ono što je Peranović radio u Crnoj Reci. Sud ima u rukama video snimak kao neoborivi dokaz i postupak je mogao brzo da se okonča. Ministarstvo zdravlja je moglo da proverava dozvole za lečenje ljudi. Policija je, takođe, morala da ga proveri Mogla je I poreska uprava da proveri da li Peranović plaća porez”, smatra advokat Srđa Popović.

Deo Peranovićeve biografije koju donosi Blic neobično je zanimljiv. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, ima petoro dece kojima ne dozvoljava da pohađaju školu. U čin đakona, potom i protojereja, rukopoložio ga je vladika Pahomije, u čijoj je eparhiji služio. Bio je kasnije i duhovnik u zatvoru Istok, poznatom po masovnoj likvidaciji Albanaca tokom NATO intervencije. Sud u Tutinu će, kako je najavljeno, u septembru izreći Peranoviću kaznu za zlostavljanje štićenika u Crnoj Reci 2009.

Ortodoksne mere uterivanja boga, E-novine, 9. avgust