Sa idejom da ove ustanove treba da predstavljaju čovečanstvo kroz priče o pojedincima, turski nobelovac u Istanbulu otvara „Muzej nevinosti”
Turski pisac Orhan Pamuk (59) kupio je pre 13 godina zgradu u kojoj je planirao da istog dana kad mu izađe roman „Muzej nevinosti” otvori pravi muzej. Međutim, roman o neuzvraćenoj ljubavi bogatog Kemala objavljen je 2008, a muzej će, posle raznih problema, konačno biti otvoren ove sedmice.
U starom delu Pamukovog rodnog Istanbula, tamo gde se odvija i radnja romana o ljubavi između lepe Fusun i Kemala, u subotu će biti otvoren „Muzej nevinosti”, prvi na svetu zasnovan na fiktivnoj priči, prenosi turska agencija Anatolija.
Zaljubljeni Kemal u romanu skuplja predmete svoje voljene siromašne Fusun, koje pažljivo krade iz njenog stana i od njih na kraju pravi neku vrstu hrama.
U pravom muzeju biće izloženi eksponati grupisani u 83 postavke prema isto toliko poglavlja knjige. Biće to svakodnevni predmeti koji imaju neke veze sa nastankom romana i koji će istovremeno pričati priču o životu srednje klase u gradu na Bosforu u drugoj polovini 20. veka: razne kućne sitnice, odevni predmeti, bioskopske karte, plakati za filmove koji su tada prikazivani, rukopis romana…
Ne želeći da umanjuje značaj Luvra, Metropolitena ili Britanskog muzeja, koji su svi čuvari blaga čovečanstva, Pamuk naglašava da je protiv toga da ove dragocene monumentalne institucije postanu model za sve buduće muzeje.
„Muzeji treba da istražuju i otkrivaju univerzum i čovečnost novog, modernog čoveka, naročito u sve bogatijim nezapadnim nacijama. Cilj velikog muzeja koji finansira država, s druge strane, jeste da predstavlja državu. To nije ni dobar ni nevin cilj”, piše turski nobelovac i u nekoliko tačaka objašnjava svoju ideju:
„Dosta nam je muzeja koji konstruišu istorijsku priču o društvu, zajednici, naciji, državi, kompaniji ili vrsti. Svi znamo da su obične, svakodnevne priče o pojedincima bogatije, čovečnije i donose više radosti nego priče o kolosalnim kulturama. Cilj sadašnjih i budućih muzeja neće biti da predstavi državu, već da prikaže svet pojedinca, istog onog koji je stotinama godina mukotrpno radio u tlačiteljskom režimu.”
Pamuk smatra da je „budućnost muzeja u našim domovima”, a da bi sredstva koja se ulažu u džinovske zgrade trebalo dati ljudima da svoje domove pretvore u izložbeni prostor.
U pripremi „Muzeja nevinosti” Pamuku su pomagala trojica arhitekata, a delove je počeo da skuplja pre nego što je prionuo na pisanje romana.
Čitaoci koji imaju knjigu moći će da ulaznicu odštampanu na koricama upotrebe za ulazak u muzej. Pisac je najavio da će biti omogućena nabavka karata i preko sajta muzeja kako se prvih dana ne bi stvarale gužve.